Kosovo je bilo naše i ostaće (Vidovdan)

Sledi tuga, tišina, jad,
sve ono što u mladosti nisam,
preživljavam sad,
svestan moje tuge
što ne mogu menjati druge,
a još manje se mogu priključiti njima,
tim bezdušnim, oholim homosapiensima.
Dokle će ludilo trajati?!
Dokle će dobri ljudi stradati?!
Da li imaju imalo stida?!
Da li krivicu osećaju
zbog koje nam srce iz grudi kidaju?
Ne dotiče ih naroda plač,
mesto blagostanja, mira,
nude nam haos, užas i rat.
Zaboravljaju da se sve okreće,
i da dugo ovako biti neće,
Za svaku suzu našu zažaliće jako,
ali oprosta neće biti,
vratićemo sve kako je bilo,
Metohiju i Kosovo pod Srpsko krilo.
Evropa nam je ogadila,
Amerika jos više,
od Kosova pustoš napraviše.
U budućnost sa Rusima,
to je što nas zanima.
Da očistimo ovaj smrad,
i da živimo kao nekad.
Svoj na svome,
Srbin na Kosovu polju,
da ima budućnost bolju
i kuću svoju,
ispod Srpske zastave
da se Srbi više nikoga ne plaše.
Da svima do znanja damo
da je oduvek bilo naše, i da će biti,
da ćemo i dalje na Kosovu svoje gnezdo sviti.
Posle tišine, tuge i jada
mora progon prestati,
i Srbin na Kosovu ostati.
Srpska zemlja je dole,
na Kosovu polju
izgradićemo budućnost bolju.
Za naša pokolenja
neće Srbin Kosovo ni za šta na svetu da menja.
Probudimo se iz zimskog sna,
vratimo Kosovo tamo gde pripada.
A Srbiji pripada od vajkada
i pripadaće,
zauvek srpsko ostaće.
Oduvek je Kosovo bilo naše,
uz pomoc braće Rusa i ostaće.
Na današnji Vidovdan,
na Kosovu padoše mnoge glave,
a Srbi praznik taj ponosno slave.