Paukova mreža

Slika bledi tvoja,
a ti si i dalje devojčica moja.
Ne mogu izbrisati tvoj lik,
u meni uvek budi žalosni krik,
bez tebe sam gubitnik.
Gubim ispod nogu tlo,
a mislim da ne zaslužujem to.
Ne pitam se ništa ja,
tako je sudbina odlučila,
odlučna i ne popustljiva,
sreća mi je neuhvatljiva.
Sreća od mene stalno beži za korak,
život mi je surov i gorak.
Gorki dani, gorke noći,
živim ih sam u samoći.
Niko mi ne otvara vrata,
od tišine jači su samo udarci kazaljke sata.
Sati idu, prolaze minuti,
mene nema ko čuti,
i kada bih nešto rekao,
svi su od mene tako daleko.
Daleko je i devojka ta,
što je nekada davno zavoleh ja.
Jednom davno beše vreme sreće,
dok nju od mene ne oteše.
dunuše vetrovi hladni, pade tama,
ne znam šta desilo sa nama?
Iznenada sve se zbilo,
od mene ode moje milo.
Otišla je moja draga,
bez pozdrava i bez traga.
Na rastanku rekla ništa nije,
kao da sam stranac,
zato teško mi je.
Teško mi je, i duša me boli,
mislio sam da me ona voli.
Sada plaćaam svoju grešku,
i sa samoćom bijem bitku tešku.
Teška bitka, samoća još teža,
lovi me kao pčelu paukova mreža.
Izaći ne mogu iz te mreže,
svakim danom biće mi sve teže.