Pusti da traje

Pusti samo da traje, ne tražim ništa više,
Samo malo sunca, posle hladne duge kiše,
Život čudne priče piše,
A ja te volim svakim danom sve više.
Ni slutio nisam da ćeš mi srcu postati draga,
U ovom teskom vremenu biti moja snaga.
Snaga koju do sada imao nisam,
Imam je zahvaljujući tebi,
Tako divnoj ženi!
Nisam znao šta znači voleti,
Ni kakav je osećaj dok čekaš pisani odgovor,
Jer pre tebe niko nije znao otvoriti mi dušu,
I uvući se u njen najskrveniji deo,
Nikom sem tebi to dozvoliti nisam do sada smeo.
A ti si jedina koja imaš ključeve od srca mog,
I poverenje moje da mu se ništa dogoditi neće,
Osim kad-kad što puca od sreće.
Srce treperi dok zahvaljujem Bogu što smo se sreli.
I molim se da nam čudnu vezu niko ne pokvari,
Jer ima toliko stvari što ti reći stigao nisam.
Ne znam ni da li ću uspeti,
Ali jedno znam, da uvek ću te voleti.

Tišina je moj drug

Tišina je moj drug,
Osećam je oko mene svud,
Nikog nema, ona pored mene nije,
U tišini moje srce tugu krije.
Tugu krije, sreći se ne nada,
Samo se pita: „gde li je ona sada?“
Odgovor znam ne može čuti,
U tišini prolaze minuti.
Sati idu, dani se nižu,
U sebi osećam savest grižu.
Zašto sam dopustio da ode,
Kada je bila deo moje slobode?!
Sa njom tišina nije postala,
Uz njen osmeh
Što mi je svakim danom darivala.
Plime tuge stalno nadolaze,
I moje misli njoj odlaze,
Tišina misli me guši,
Nemam snage,
Oko mene sve se ruši.
Tišina nadvladaće sve,
Ja sam ostao sam, bez nje.

Nisam čovek sreće

Zaboravi priču našu,
Okreni leđa tamburašu.
Nisam za tebe ja,
Žao mi je voljena.
Ti tražiš nekog sličnog sebi,
A takvog nećeš naći u meni.
Mene ne drži vreme ni mesto,
Ulica je moj presto.
Veselim ljude druge,
a srce mi je puno tuge.
Prikrivam tugu vešto,
Samo tebi ću reći nešto.
Nisam čovek sreće,
srce uvek boleće.
Zato idi što dalje ti,
srušeni su davno moji sni.
Tvoje snove ne želim da kvarim,
Ostavi me samog da starim.
Zvezda sreće nije sijala to veče
Kada sam se rodio ja,
Tugu sa mnom nosiću do kraja,
Ona će večno da nas razdvaja.
Vreme sa mnom ne troši,
Za mene tek dolaze dani loši.
Tamburom lečim druge,
Prikrivajući svoje tuge.
Ne želim da iko zna
šta u duši osećam ja.
Neka se vesele dok im sviram,
Dobra je maska, kada me pogledaju od sreće sav sijam.