Čekam kišu

Čekam kišu koja pasti neće,
čekam tebe dok gledam uvelo cveće.
Suši se jer nema kiše,
kao što ono bez vode vene,
tako bole na tebe uspomene mene.
Suša velika vlada,
svaka biljka brzo vene i strada.
Pati, vene, strada i duša moja
što nije tvoja.
Ne znam gde si, ni koji su moji gresi,
sušim se kao grana,
srce mi je puno rana.
Rane peku, mnogo me bole,
suša uništi svaku biljku, svaki cvet,
odlazak tvoj sruši moj svet.
Dođi, sa sobom kišu donesi,
da ozeleni cveće u bašti,
da mi duša procveta kao u mašti,
da se radujem kao žedna zemlja kiši,
kao cvet kapljici iz neba,
taj divni osećaj mi upravo sada treba.
Čekam tebe, a sa tobom kišu,
da zajedno uživamo u cvetnom mirisu,
što će mirisati nama, pošto neću biti sam,
ni ti nećeš biti sama.
Nadam se ti ćeš doći, kiša će pasti,
tuga moju sreću više neće krasti.