Noć prolazi

Noć prolazi sat po sat,
jutro polako se približava.
Kiša pada a tebe nema, u mojoj sobi.
Jedno svetlo gori, mene slike muče,
sve je još sveže,
mnogo toga za tebe me veže.
Ti si ta bez koje ne mogu ja,
ni jednog časa, ni trenutka jednog,
bez tebe ne osećam se ni života vrednog.
Život moj smisao nema,
kada pored mene nisi
ne ličim na sebe,
umirem zbog tebe,
svakog dana sve brže i brže,
umor me stiže.
Tako brzo me savlada,
a opet duša sna nema,
borim se sa tamom noći,
priželjkujući da ćeš odnekud doći.
Evo čujem prve petle,
kako najavlju dolazak dana,
i pozdrav suncu šalju,
prestanku kiše se raduju.
Samo mene ništa ne raduje.
Nje nema, neće ni doći,
sve se ponavlja kao prošle noći.
Jutro prazno je bez nje.
Ne staj kišo, tugu natoči,
samo ti znaš koliko mi nedostaju njene oči!
Te oči nekada bile su moje,
a sada iz mojih za njenim suze padaju,
da će da mi dođu ipak se nadaju.
Hoće li se ostvariti ta nadanja moja,
ili će svaka sledeća noć biti kao ova.