Odvedi me, ne znam kuda

Odvedi me tamo gde nema tuge,
gde nema očaja,
gde se duša sa srećom spaja,
gde cvrkut ptica nas veseli,
gde se ljubav prima i deli,
gde su jednaki svi ljudi,
gde uz pesmu svaka zora rudi,
gde se niko ne boji gladi,
gde svako ima šta da radi.
Pronađi takvo mesto i požurimo tamo,
ovde sve mračnije postaje,
nemam strpljenja, dosta je.
Dosta mi je brige šta će biti sutra,
hoću jedino da se smejem dok sviću jutra,
da mi dan radostan bude,
da srećem nasmejane i zdrave ljude.
Odvedi me, puno ti ne tražim,
ovde više nemam tugu čime da ublažim.
Ovde je dan dug kao godina,
nikog ništa ne zanima,
problemi se slažu kao planina,
pritisak je ogroman,
narod je sve više zlovoljan.
Hodaju kao mušice bez glave,
dobijaju otkaze, a hteli bi da rade,
vlast sve u bescenje strancu dade,
za nas ovde više nema nade.
Odvedi me ne znam gde,
odvedi me ne znam kuda,
najbolje bi bilo da odemo
kao Alisa u zemlju čuda.