Uz tebe je zima kao proleće

Došla si sredinom jeseni
u moj život donela sunce proleća,
dane vedre, nasmejane.
Iako su kiše lile
moje oči vesele su bile
pored tebe su se budile.
Svakog jutra usne moje
su bile samo tvoje
najdraže moje.
Ko kaže da hladno,
sumorno vreme
utiče na raspoloženje.
Zima je došla,
a moja sreća
postala je još veća.
S' tobom moj zimski dan je kao iz neke bajke.
Beli sneg svuda oko nas,
a meni vruće
kao da je sredina leta.
Otkada si u moj život ušetala ti
u meni vatra gori,
iako od mraza kamen
i drvo puca
i sve od leda svetluca.
Dok te na snegu ljubim
sneg se ispod nas topi,
a ja zaljubljen posmatram oči tvoje.
U blistavoj zenici tvojoj
vidim pahulje koje mi prekrivaju kosu,
ljubeći te u zanosu
pahulje se tope.
Ljubav prema tebi
meni toplinu daje
a ta toplina od mene na tebe pređe,
pa se pahulje na nama zadržavaju sve ređe.
Svaka pahulja
koja dotakne nas
ode u nepovrat.
Nije joj žao
zbog naše žarke ljubavi što se topi
dok ja ljubim tvoje mile oči,
pahulje padaju oko nas
sneg skriva naše tragove
da nas niko ne otkrije
moje najmilije.

Jutarnja čarolija

Volim te i ovog jutra,
ko zna gde ću biti sutra.
Ne želim misliti sada o tome
želim ljubiti usne tvoje.
Želim u okice da te gledam,
tvom pogledu da se sav predam.
Moja ljubav jedina si ti,
molim te, želim to i ostani.
Imaćeš mene i sve što ti treba,
voleću te sve do neba.
U tebe odavno sam zaljubljen.
ne želim više u snovima da te sanjam.
Budi moja! Ja samo tebi pripadam.
Bez tebe ja ne mogu ni trena,
ne verujem da i ti nisi u mene zaljubljena.
Reci mi jednom barem reči te,
kao što ja tebi kažem da volim te.
Još lepše zvuči kada mi kažeš
da me želiš celim bićem svojim,
i da želiš dok te ljubim
poljupce poljupcima tvojim
da mi platiš
nežnim milovanjem svojim,
milovanje moje nežno da uzvratiš.
Da ne patim ja, da ne patiš ti,
želiš da budemo zauvek zajedno mi!

Kad se dvoje vole

 Postoji bezbroj razloga što sam tebe zavoleo.
 Jedan od njih je onaj pravi,
 to siguno znam,
 jer mi se još uvek motaš po glavi.
 To nikakvo čudo bilo ne bi,
 da smo zajedno,
 logično je da ja pripadam tebi
 kao što ti bi osećala da pripadaš meni.
 Sada više ne verujem
 u ono što ljudi kažu da daljina čini svoje,
 ma koliko da se duše vole
 ipak se ne razdvoje.
 Gde je pamet zdrava,
 daljina prepreka nije,
 on nju još više voli,
 ona njega svakog dana željno čeka
 da joj dođe iz daleka!

Gorak život

Pitam sebe zašto sam bez tebe,
pitam sve druge
zašto je srce moje puno tuge?
Pitam Boga gde li sam pogrešio,
ko me to kažnjava,
zašto mi dušu ranjava?
Zar nikada ne mogu biti srećan,
već moram stalno u sebi plakati
da niko ne vidi?
Zašto uvek tuga moj život prati?
Od malih nogu nesrećan sam ja,
nigde nikog nemam
takva je sudbina moja.
Gorak je od početka život moj bio,
niko se nije radovao ni kada sam se rodio.
Oko mene sreća na sve strane
a moje srce nikako plakati da stane.
Moju tugu ne može videti niko,
i o meni sliku drugu ljudi imaju.
Svi misle da sam čovek najsrećniji u kraju.
Svi mi se dive i za savet pitaju,
a ne vide moju dušu iznutra.
Lice se moje smeje, a duša plače,
retko ko može videti to.
Samo retki ljudi imaju taj dar,
da vide pravu stvar.
Beše ti jedna od njih,
zato tebi poklanjam ovaj stih.
Da nisi otišla, život bi mi bio kao san,
sunce sjajno bi obasjavalo svaki moj novi dan.
Detinjstvo tužno bih zaboravio,
pošto bih pokraj tebe srećan bio.
Ne vredi mi da mislim na to, ti nisi tu,
ko zna gde si,
a srećna sigurno jesi.
Želim ti bolje da prođeš od mene,
da imas sreću i da te svuda prati,
nikada se za mnom nemoj osvrtati.
Ne dozvoli da ti kvarim sne,
ja donosim samo maler moj Anđele.
Živi život srećna ti budi,
ali ne dozvoli da pričaju ljudi.

U poznu jesen

I ovo jesenje predvečerje
koračam kroz park sam,
posmatram poslednje žuto lišće
koje sa grana pada,
pitajući se zašto si morala otići baš sada
od mene ti?!
Zašto si izabrala kasnu jesen,
tom odlukom vidno sam potresen.
Sivi dani koji dolaze,
bez tebe ništa mi lepo ne donose.
Hladnoća se u kosti polako uvlači,
samoća me užasno plaši.
Bez tebe neću imati razloga da živim,
žutoj jeseni da se divim,
za odlazak tvoj stalno ću sebe da krivim.
Družiću se sa uličnim sviračima,
slušajući u pesmama o našim minulim srećnim danima.
Sećanja dovoljna mi neće biti,
ipak neće moći u oku mom blistavo vrelu suzu skriti.
A kada jesen, zima hladna zameni
i počne sve da ledi,
o tada moja suza vrela
skliznut' će niz moje hladno i bledo lice
na kome će da se sledi
znam da ništa ne vredi.
Ti je videti nećeš,
a i da je vidiš, ne bi ti značila ništa.
Ne bi ni prstom makla,
ne bi te uopšte dotakla.
Kameno srce imaš ti,
ali bez obzira na to
ja želim da opet budemo zajedno,
zato što nisam kao ti
suprotnost mene privlači!

Muška suza

Ova suza što mi iz oka na dlan pada
to je sve zbog tebe,
jer ne mogu preboleti što si otišla od mene.
Svakim novim danom
sve više za tobom plačem ja
i neću se smiriti,
ništa moje srce više ne može umiriti.
Sa tobom radost,
sreća, smeh, sve je nestalo
i moje srce voleti je prestalo.
Sada su moji dani mnogo tužni,
oči suza pune,
ali moje srce neće
i ne ume da te kune.
Bez obzira što plačem zbog tebe,
sreću želim tebi,
radost i smeh neka tvoje lice krasi,
a suza i dalje neka moje kvasi.
Nemoj me po suzama pamtiti.
Neka u tvom sećanju
ostanem vedar i mio
kakav sam na početku našeg poznanstva bio,
kada sam se u tebe zaljubio.
Tada je sve bilo sjajno,
iako smo se voleli tajno.
A kada smo našu vezu obelodanili,
zli ljudi srce moje su ranili.
Ubacili su crva sumnje
i srce tvoje nije moglo više da me razume.
Suze moje znam da ništa promeniti neće,
trudim se, ali zaustaviti ih ne znam,
za tobom je otišlo i moje sunce sreće
koje se više nikada vratiti neće.
Sada samo kada kiše liju,
ponekad one moje suze znaju da prikriju.
Ne zadugo, jer ne mogu da vrate tebe meni,
pa opet moje oko uplakano od suza pocrveni.
Nisam znao da toliko čovek suza ima.
Da ih sakuplja mogao bi se utopiti u njima.
Plačem za sve naše dane,
i želim da tebi svakog jutra toplo sunce grane.
Da ti se okice uvek raduju i smeše,
a suze ostavi meni i onima što nam sreću uzeše!

Kosovo je srce Srbije

U Jugi smo srećni bili,
u Evropi nas mržnjom i tugom zarazili.
Verovali smo da će bolje biti,
nismo znali da je varka
sada nam je žalosna svaka majka.
Posvađaše nas drugi ljudi
radi koristi svoje,
uzeše Kosovo moje!
Podignuše na njemu svoje baze,
izbrisaše Srpske putokaze.
Sve Srbe sa Kosova iseliše,
manastire naše porušiše.
Evropa svo vreme to gleda,
Srbin postade čovek drugog reda.
Za Srbina nema pravde
svi mu vele beži ti odavde.
Pale mu dom i crkvu,
decu proteruju iz Srpskih škola
uvode pravila nova,
da maternji jezik bude albanski,
gde je podignut Srpski manastir Dečani,
koji vekovima traje
i moli se Bogu za slogu Srpskog naroda,
da ga mimoiđe Evropska nepravda
i da prestane na pravdi Boga da strada!

Budi tu

 Kako je lepo što tebe imam,
 sa tobom o sreći sada uvek snivam,
 a taj san pretvaram u javu
 kada zamrsim tvoju kosu garavu.
 Kada ti usne dotaknem
 ja se potpuno oduzmem,
 od tvojih usana nežnh
 i dodira koje osećam,
 više nemam mira.
 Stalno tražim usne tvoje
 da ljube samo mene bez prestanka,
 da budeš moja nežna uspavaka
 što moju dušu zna da smiri
 kada tamna noć u moju sobu zaviri.
 Ti si svetlo koje svaku tamu od mene sklanja,
 darujući mi samo nežna milovanja,
 kojima nema kraja,
 to je nešto najlepše što tebe i mene spaja.
 Budi uz mene uvek ti,
 nikada me nemoj ostavljati.
 Ja ću biti uvek pokraj tebe,
 neću dozvoliti da ti srce nikada zebe
 i da te duša zaboli,
 ja ću biti taj što će uvek da te voli.
 Kada ti je najteže, da razume i shvati
 moje srce uvek će znati.
 Ti ćeš biti i ostati
 žena koju ću uvek voleti,
 i za tebe takvu svim silama ljubavi ću se boriti.
 Volim te mila moja
 boli me svaka suza prolivena tvoja,
 i zato plakati nemoj više ti,
 biće ispunjeni svi naši sni
 o kojima sanjasmo mi.
 Samo treba u njih verovati
 i sreću čekati,
 vrata srca širom otvoriti,
 neka uđe sreća, kao tvoj dah
 što otera svaki moj strah
 kad tvoj poljubac primam,
 i u njemu beskrajno uživam.

U nekom drugom životu...

Srce mi je puno bola,
zbog toga što nisi moja.
Srce mi je puno tuge
ono ne može zavoleti druge.
Oči su moje suza pune,
misli su mi napete kao strune.
Iako si tuđa, i daleko
ovde još ima neko
ko te beskrajno voli,
iako nije srećan, Bogu za tvoju sreću se moli.
Nek' si ti meni srećna, a meni kako bude,
ja sam se uvek ubrajao među tužne ljude.
Nije meni teška tuga ta,
nego što srce za tobom izgara.
Samo što to ti nikada nećeš znati,
jer ne želim na put tvojoj sreći stati.
Posle moje smrti,
slučajno ako ovo pročitaš
znaćeš da si moja ljubav jedina bila ti,
ali nam zvezde naklonjene bile nisu
u tom času od nas otišle su.
A malo je falilo tebi i meni
da nam se putevi sreće spoje,
i bili bi zauvek srećni nas dvoje.
Ko zna,
možda se u nekom našem drugom životu,
ponovo sretnemo pod drugim okolnostima,
i tada stvarno, draga, ljubav budeš moja ti,
i proživimo najlepše dane
ne sećajući se iz ovog života gorke sudbine naše,
kada nas sudbina jedno od drugog udaljila,
a od mene nesrećnog čoveka zauvek napravila.

Boli

 Boli me,
 ne znam zašto!
 Boli me,
 ne znam šta!
 Boli me,
 i probada u grudima jedna tačka,
 ne znam da li je to bol momačka.
 Boli me,
 tako jako da bih zaplakati mogao,
 ali to neće nju da mi vrati,
 samo će mi stvari pogoršati,
 da me još više boli
 jer ona nije tu da me sada voli!
 Razdvojeni smo,
 a opet zajedno,
 vezani smo nevidljivim nitima,
 to samo znamo ja i ona.
 Nek' ostane tajna kako se zove
 devojka iz mojih snova.
 Znam da i nju
 isto tako boli i probada,
 to je njena boljka stara,
 samo, nikada nije htela time da me smara,
 jer ona je žena snažna,
 i veoma jaka.
 Sa osmehom podnosi svu tu bol koja steže,
 i guši je,
 ali ne skida osmeh čarobni s' lica.
 Meni tako poručuje
 koliko trebam biti jak,
 a ne slabić, mamin sin,
 već jak kao džin,
 da se sa bolom suočim,
 da idem napred dalje,
 da srce svoje pustim da voli,
 a ne da me boli
 i da ga gušim,
 sreću da mu rušim,
 već da mu dam krila da njoj doleti,
 da se sreće, i radosti seti!
 Da bude srećno zajedno s' tvojim,
 da shvati da ne treba ničega da se boji.
 Da si ti ta
 što ga u potpunosti razume,
 što voli njegove vrline i mane,
 i neće dozvoliti nikada da stane,
 već da mu dani sreće opet dođu,
 a da ga prođu
 sve tuge, i sve boli,
 jer postoji neko ko ga uvek iskreno voli.

Jesen obojena tvojim bojama

 Kišni je dan,
 a ja u sobi sasvim sam,
 o tebi razmišljam.
 Ne mogu da te izbrišem iz glave,
 kada nisi uz mene
 fale mi tvoje ruke male.
 Tvoje oči što milo gledaju,
 i srce moje teraju na predaju.
 Predalo se moje srce tebi,
 više nije moje,
 moj život sada tvoj postao je.
 U rukama je tvojim,
 ničega se više ne bojim,
 jer više nisam sam,
 pored tebe ljubav i život osećam.
 Sve mi je lepo, divno,
 i ovaj sivi, jesenji, kišni dan uz tebe mi prija,
 dođe kao neka čarolija.
 Nema u njemu one tuge, sete,
 uz tebe se i njemu radujem
 kao snegu malo dete!
 Dan prođe kao tren, i pada noć
 koja pored tebe ima posebnu moć.
 Nije više kao nekada duga,
 hladna i tužna,
 već kratka i prepuna priče
 što na bajku liče.
 Zahvaljujući tebi ima srećan početak i kraj,
 ma pravi mali Raj!
 Takve bajke pričaj stalno meni
 jer ja u njih verujem,
 ostvarive su,
 ne, ne nimalo ne preterujem!
 Više ne želim izaći iz njih,
 evo čak mi i pomažu da napišem po koji stih,
 jer sve ružičasto vidim,
 toga se ne stidim!
 Tebi zahvalnost dugujem,
 pored tebe više nikada neću da tugujem!
 Kiša pada,
 ja te zovem sada,
 pojavi se, ulepšaj mi dan,
 a noć nek mi bude kao najdivniji san!

Dva srca naša

Veselo je noćas srce moje,
tebi na tome zahvalno je.
Boli i tuge u njemu više nema
otkada si ti u moj život ušla,
tuga je svojim putem
dalje od mene otišla.
Oslobodila je mesto sreći
kojoj nema više kraja,
sudbina sreće sada naša srca spaja.
Pronašle se duše naše dve,
u začaranom krugu
napustile su tugu,
a sreću privukle sebi,
koja je svakim danom sve veća i lepša,
kao cvet ruže crvene u maju
kada se rascveta,
obasjana toplim sunčevim zracima
što miluju latice njene
tek otvorene,
koje ispuštaju mris opojni i mio,
kao kosa tvoja kada prosipa se po licu mom,
dok me nežno ljubiš ti,
dok tonem ja u san
opijen mirisom kose tvoje, i tobom očaran.
Tako iz dana u dan,
naša ljubav je sve veća,
u srca naša mesto tuge i plača
uselila se ljubav i sreća,
koja je svakim danom sve lepša, veća i jača.

Spasimo duše naše

Volim tebe, to se očigledno vidi,
 moja ličnost toga se ne stidi.
 Celi svet volim ja,
 neka svako zna!
 Voleti, mene sram nije,
 nesrećan je onaj koji ljubav krije.
 Ljubav nam je od Boga dana,
 nijedna duša ne može da živi sama.
 Zašto to lepo osećanje kriti,
 i celog života svog u duši tužan biti?
 Volite se ljudi kako Isus propoveda,
 spasimo čovečanstvo sve većih nereda.
 Bez ljubavi svet polako u nepovrat tone,
 čovečanstvo grabi napred ka ponoru svome.
 Bez zdrave ljubavi svet će propasti,
 čovečanstvo celo sa planete nestati!
 Zemlja će nas žive progutati,
 u oganj vatre žive gurnuti,
 odakle nam izlaza nema,
 zar ne vidite ljudi kakvo zlo nama se sprema?!
 Otvorite srca svoja,
 dok još za spas duše kasno nije,
 zar pored otvorenih očiju ne vidite
 šta se iza ovoga krije!?
 Dopustite svetom Duhu
 da prosvetli srca vaša,
 i u njima ponovo ljubav vašu probudi,
 da zemlja ne postane hladan kamen,
 da nas ne proguta strašni plamen!

Bol u duši

 Ove noći dok napolju lije kiša,
 moje srce ne može da se stiša.
 Ti nisi kraj mene,
 a moja duša misli na tebe.
 Dok napolju vetar piri,
 duša moja ne može da se smiri.
 Žali za tobom
 zašto si mi rekla zbogom,
 zašto ode iz zagrljaja mog
 kada si bila deo nje, duše moje,
 sada od tuge klonule.
 Mučno mi je bez tebe živeti,
 dan sam pretvorio u noć,
 a noć u dan, tako mi je lakše.
 Trudim se da te zaboravim
 i misli od tebe oslobodim.
 A zaborav nikako da dođe,
 i bol za tobom neće da prođe.
 Boli me isto kao onog dana
 kada si me napustila, i u nepoznato otišla sama,
 bez ijedne reči.
 O, da sam mogao da sprečim to,
 sigurno bi bili i dan danas zajedno!
 Da li nam zvezde naklonjene bile nisu,
 ili su na nas kletve bačene,
 to nikada neću saznati.
 Bez tebe ostaće mi rana na duši,
 i misao na tebe koja će stalno da me guši,
 da me proganja do sudnjeg dana,
 duša će mi biti puna rana,
 rana koja će i tamo da boli,
 jer nije imao niiko ovde iskreno,
 stvarno da me voli.

Ako se odlučiš

 Ako se odlučiš da me voliš,
 da mi svoje srce daš
 molim te požuri, ja mogu strpljiv biti, i čekati,
 ali život ne čeka nas!

 Ako se odlučiš
 da svoje srce meni daš,
 obećavam da će uvek srećno biti,
 i da nikada tugu neće osetiti.

 Ako se odlučiš da mi pokloniš bistri pogled tvoj,
 dajem obećanje da ništa ga zamutiti ne sme,
 ostaće večito bistar
 kao bistra voda iz narodne pesme.

 Ako se odlučiš ruku dati meni,
 ja ti obećavam da ću svoje srce
 dati najboljoj ženi,
 a ta žena
 to si ti.

 I dajem obećanje da sve što sam ti obećao, to ću i ispuniti!

 Nije to samo moja prazna priča,
 ti si uvek bila deo moga bića,
 tako želim da ostane do kraja
 bez tebe meni nema obećanog' raja.

Molitva

Zagledan u plavetnilo neba,
molim dragog Boga
da mi samo da ono što mi treba,
ni manje, ni više,
taman toliko
da duša može lako da diše!
Da mi da snagu i volju
da stvaram budućnost bolju.
Da svaku prepreku lako prebrodim
i da nađem ono za čim hodim!
Da sretnem osobu sličnih pogleda,
što joj se duša u dobroti ogleda!
U ova zla vremena,
teško je naići na osobu čiste duše
i mekog srca,
koje će kada treba za mene da kuca,
da mi podršku daje
i kada snage nemam da idem napred dalje,
nikako da ne posustajem
i da ne odustajem,
već odlučno
i sigurno svome cilju stići,
a sve zamke na putu zaobići!
Takva osoba siguno da postoji,
možda se i ona Bogu moli
da nađe osobu sličnu meni,
da i ona svoj život na bolje izmeni.
Možda ćemo se nekada i sresti,
onako slučajno, ispod oblačnog neba,
možda pošalje mi Bog
baš onu koja moje srce treba.
Zahvalan ja Bogu biću,
ako usliši molitvu meni,
i sastavi me sa takvom ženom,
jakom, dobrom i poštenom.
Da sa njom doživim životni sjaj,
a kada vreme dođe
da zajedno idemo Bogu u Raj.

Izgubljeni snovi

Polako prolaze,
odmiču lagano poslednji dani leta,
poslednja letnja kiša lije,
prozor mi mije,
ja uz njega sedim sam
i o tebi sada razmišljam.
Obuzela me neka tuga,
voleh te prvo kao druga.
Kako su prolazili dani
Amorova strela naša srca rani.
Ti si mi ušla u dušu,
i dala joj pravi sjaj,
mislio sam s' tobom ići
cvetnim drumom pravo u Raj.
Ta mi se želja ostvarila nije!
U tvojim očima ugasio se plamen,
koji ne beše tako malen.
Osetih tada da ti više nisam drag,
i tvoj zagrljaj od tada postao je blag.
U tom trenu znao sam
da ti više nisam mio,
i da nema više one sreće
o kojoj sam zajedno sa tobom snio!
Ni dan jedan ne prođe
da me tuga ne slomi,
padoše u vodu svi moji lepi snovi!
Ponekad pomislim
da ćeš ponovo doći,
i da će nam biti lepo
kao one noći
kada su nam srca zakucala jako,
kada smo oboje pomislili
da to neće i ne može prestati nikako.
Neočekivano, kada se najmanje nadaš,
baš tada se desi da potpuno stradaš.
Ja o tebi često razmišljam,
ali srce moje kaže ti o meni sve ređe!
Volim što je tako,
ako patim ja, ne moraš patiti ti,
barem jednom od nas dvoje
neka budu ispunjeni sni.

Pesma prijateljici

Prijateljice moja draga,
velika je tvoja snaga.
Kada mi je bilo najteže
ruku ti si meni svoju pružila,
i bez predrasuda, kada niko nije hteo,
sa mnom si se družila.
Na prijateljstvu tvom veliko ti hvala,
ti mene u teškim trenucima
nikada nisi napuštala.
Pravi drug ti si meni uvek bila,
kada sam bio tužan
u tvom oku suza se krila.
Ali nisi dozvolila da je ja vidim
već mi pružala podršku,
dala si mi nova krila da ponovo uzletim,
letim, i sada se toga setim.
Da brže prebrodim tugu,
pružila si mi tvoju prijateljsku ruku,
i hrabro sa mnom stazom posutom trnjem pošla,
neplašeći se odakle bi nevolja došla.
Nismo znali kuda, gde i kako,
ali, eto, prošli smo kroz gusto trnje nekako!
Verovali smo u čuda
koja su se na kraju i dogodila,
ostala je zdrava moja glava tvrdoglava!
Srećan sam što tebe za prijatelja imam,
od sada ću bolje da te pazim i čuvam,
jer boljeg prijatelja od tebe sresti neću,
ti zasluzuješ ovog sveta svu sreću!

Kad se vratih iz tuđine

Opet sam tu,
opet u mom zavičaju,
u mojoj staroj, trošnoj kući,
iz koje odoh u beli svet pevajući!
Mislio sam da ću veću sreću naći,
i da ću se u tuđini bolje snaći.
Ali, nigde bolje sunce ne sija,
rodna kuća je meni najmilija.
Tamo svega ima,
sve što ti duša ište,
jedino ne možeš nigde naći
kao što je tvoje toplo ognjište!
Bilo leto, ili zima,
u mojoj staroj, trošnoj kući
uvek topline ima.
Zidovi oronuli
i kroz krov stari zvezde se vide,
moje oči se toga nikada ne stide!
Svet sam prošao sav,
jak, mlad i zdrav,
da nešto bolje steknem.
A sada sam se vratio
oronuo, slab i star,
kao neka istrošena stvar,
da na svom domu vrata otvorim,
i na mom pragu Bogu se pomolim
da mi da još života malo,
da proživim moje stare dane.
Da bez žurbe, uz našu muziku,
i uz pesmu koje nema nigde u svetu,
tu na kućnom pragu da zaigram kolo,
i zapevam pesmu.
Ovakve lepote nema na celom svetu,
kao što je u zavičaju mom,
zauvek ostajem u domu svom!
Ne znam je li san, ili je varka,
ali ja se osećam na ognjištu mom
da sam uvek svoj na svom.

Između jave i sna

Da li si to ti
moja ljubavi,
ili su to samo moji divni sni koje izgubim
čim se probudim?

Zato ne želim da se budim iz tog lepog sna,
u kome si moja sva.

Ja tebe vidim samo u snovima
tako jasno kao da je java.

Ne želim da se iz sna budim,
samo u snu još mogu tebe da ljubim.

Prepreke tu nikakve nema,
ti me u snu grliš rukama obadvema.

Pa ko još želi da se budi
kad ga voljena još samo u snovima
tako nežno miluje i ljubi.

Sve bih dao da se mogu
snovi pretvoriti u javu,
i da stvarno zamrsim
na javi tvoju kosu plavu.

Da ti poljubim nežne usne vrele,
koje su se klele da oduvek samo mene žele.

Da nikada tome ne dođe kraj,
da zajedno putujemo iz pakla u raj.

Bez tebe ne postojim

Tako mi trebaš ovog kišnog jutra,
probudio sam se pre svitanja
s' tvojim imenom na usnama,
ali, tebe nije bilo pored mene.

Kada bi znala kako je tužno,
i sve mi je ružno.

Bez tebe ništa nema smisla,
trudim se, ali nikako lice da mi zablista,
jedino ti možeš osmeh da mi vratiš,
i sreću staru povratiš.

Sati sporo teku,
gledam kroz zamagljen prozor  od mog daha,
gledam kapi kiše, leto je, a tebe nema više,
svaki kutak sobe na tebe miriše.

Vidim i tvoju siluetu,
dok palim svoju zadnju cigaretu.
U oblaku dima, vidim nežni pogled tvoj
i čujem reči  koje si upućivala meni, tako drage.

A sada od toga ništa nemam,
i opet uplakan sam doručak spremam.
Sigurno ga jesti neću,
od tuge za tobom umreću.

Želim ti reći još i ovo,
da mi je duša puna bola bila
kada si otišla od mene
moja lutko mila.

A sada, moja draga,
ja odlazim putem bestraga.

Jedne kišne večeri

Te kapi kiše liju i noći ove,
kao nekada davno,
sećaju me na tebe i tek palo veče,
kada smo se sreli isperd medicinske škole.

Kada si sa prakse izlazila
bilo je vedro majsko veče,
a kišobran nisi nosila
jer niko nije mogao znati da će kiša pasti.

Ja sam ga za svaki slučaj
kod sebe imao,
kišobran nas je taj spojio.

Sećam se, imala si sjajno crnu
kovrdžavu dugu kosu,
koja je dobila još veći sjaj ispod kišobrana,
dok su ti se kapi kiše cedile niz tvoje lepo lice,
ja sam te upitao što je moglo tiše:

"Kako je moguće
kišne noći ove,
da se baš sada sretnemo
i to ispred škole?

Prolazio sam ovuda često,
a tebe spazio nisam,
kako sam bio slep pored lepote".

Pitam sam sebe sad,
kada kiša lagano pada
i umiva naš lepi grad,
gde si mi ti sad?

Da li me se ponekad setiš
kada u kišnoj noći,
slucajno na nekog nalik meni naletiš?

Naša ljubav

Volim te -  to su reči dve,
i to nije sve.
U njima sedam slova ima,
svako slovo poljubac tebi nosi,
poljupce ti prosipam i po kosi.
Da te volim to kaži svima,
i da si meni ljubav jedina.
Jedina si ti koju volim
i za tebe se Bogu molim,
da ti budem ljubav jedina
koja će ti uvek biti mila,
koja se oko mog srca svila
i vesela jednog jutra probudila,
i nežno me zagrlila,
rekavši da sam tvoja ljubav,
i sav tvoj svet.
Rekla si mi
i da želis da ti budu srećni dani svi,
šapnula si mi nežno reči:
"Dragi volim kad' me ljubiš i voliš ti".

Grešnica

Grešnica si uvek bila,
ali mome srcu uvek mila,
zato od sad' ti moj Anđeo postani,
i sa mnom zauvek ostani.

Ne želim da te izgubim,
hteo bih zauvek da te ljubim.
Ljubi i ti mene kao Anđeo plavi,
ne dozvoli da se tuga u mom srcu javi.

Ti to možeš, samo ako želiš,
svoj život sa mnom da podeliš!

Delićemo tugu i sreću u stvarnom životu,
bićeš za mene uvek najepši cvet u bašti cvetnoj,
koja moju dušu opija moj Anđele plavi,
da mi se od tog mirisa vrti sve u glavi.

Zaljubljen čovek

Zaljubljen čovek
već sreću ima,
njegova sreća se meri
njenim poljupcima.

Zaljubljenom čoveku je
srećan svaki dan,
kada je njenim
osmehom dočekan.

Zaljubljen čovek
nikada ne pati,
ako mu se pažnja
pažnjom uzvrati.

Zaljubljen čovek
leti poput ptica,
kada oseti na svom licu
nežni dodir njenog mekanog lica.

Ljubav na plaži

Peščana plaža,
more, ti i ja,
žuti pesak pod našim telima.
Gledamo se ćutke,
provodimo naše najlepše trenutke.
Voda prija,
dok vetrić čarlija
uživamo ti i ja!
Dok te talas lagano nosi
svetluca ti so u kosi,
a sunce joj daje čaroban sjaj,
ja ne želim ovog dana kraj!
Kad bi moglo vreme stati,
a zauvek ti i ja na plaži ostati,
našoj sreći ne bi nikada došao kraj,
ovo je pravi mali raj,
ti u njemu Anđeo koji mane nema.
Ja te volim,
kao što volim ovaj sunčan dan,
sa tobom je java
kao moj najlepši san!
Želeo bih da se to ne promeni
moj Anđele zaljubljeni,
da budemo uvek skupa,
i da nas morski talas nežno kupa.

Sećanje na jedno leto

Na obali mora, dok dan
tone u svoj prvi san,
sećanja su me preplavila,
kao talas malenu kućicu kraj obale,
pokraj koje smo nekada
prolazili zagrljeni nas dvoje.
I sada, ponekad, obalom istom šetam,
ali sasvim sam,
jer više tebi ne pripadam!
Rastasmo se jednog divnog jutra,
isto na moru,
dok smo čekali zoru
i prve zrake sunca,
koje nas do tada veselo obasjavalo,
tog jutra kao da je znalo,
nije se ni pojavilo,
već crni oblaci nad morem se nadviše,
kao da su znali da nas nema više.
I počeše da liju hladne kiše,
ptice obalu napustiše,
i nikada se vratile nisu više!

Mom anđelu

Ostani samo san,
dalek, i samo meni znan.
Ostani uvek moj Anđeo raširenih krila,
da umoran padnem na tvoje grudi,
kada noću nemam sna
da me tihi otkucaj tvoga srca uspava,
dok me tvoja ruka miluje po kosi,
dozvoli mi da maštam šta mi novi dan donosi!
Da budem srećan kao nikada do sada,
daj mi ono što nikom nisi dala,
ja sam tvoja budala mala,
koja se ponekad svojih želja stidi,
ali se trudi da se to ne vidi!
Ostani Anđeo,
koji je dotakao usne moje,
i zapalio vatru u grudima,
i naučio me da verujem čudima,
da nisu samo san,
već da mogu da mi ulepšaju svaki dan.

Poljubac tvoj

Poljubac, i topli zagrljaj tvoj,
topi led oko mog srca,
koje za tobom sve snažnije
i nežnije kuca.
Hladnu prazninu u mojoj duši.
poljubac topli tvoj je polako ruši.
Nisam se nadao da ću ikad
tako strasno voleti,
a sada vidim da tebi
ne mogu odoleti.
Ti si u moja hladna
i sumorna jutra,
unela toplinu,
radost svakog novog sutra.
Ti si žena koja je uspela da me promeni,
i moju mračnu stranu da osvetli,
tvojim svetlom što ti iz oka viri,
ti si mojoj duši doprinela da se smiri.
Sve što sam tražio,
našao sam u tebi,
nikada te ostavio ne bi.
Nadam se da ni ti mene ostaviti nećeš,
ti si žena što se retko srećeš.

Ja te često sanjam

Sanjam te dok spavam,
sanjam te i dok sam budan,
i kad' sam od tebe daleko, ja te sanjam,
a ne znam da li pored tebe ima neko?
Da li ti mene nekada sanjaš,
ili si me izbrisala iz sećanja svoga,
meni nije važno,
ja te i sada volim kao Boga,
ja te i dalje volim jako, snažno!
Voleo bih kada bih mogao
još jednom da te sretnem,
da ti kažem da sam tobom bio zanesen!
Da si moj celi život bila ti,
i da želim da mi se vratiš moja mila ljubavi,
da mi san postane java
želim da sa mnom uvek budeš,
jer bez tebe u srcu mom je samo trulež!
Želim biti uvek uz tebe,
ne znam da li je to ljubav prava,
samo znam da noću
moja duša lepše spava
kada je pored mene tvoja kosa plava!
Da li ćeš mi doći ove noći
da mi snove pretvoriš u javu,
i dozvoliš da mrsim tvoju kosu plavu?

Da li me voliš

Da li me voliš
ili ne?
Da li me još uvek pamtiš
ili si zaboravila moje ime?
Iako si daleko,
ja tebe zaboravitii ne mogu nikako.
Kada spavam u snovima si mojim,
volim te volim!
Samo tebi se radujem,
i želim da te vidim pored sebe srećnu,
sve što imam dao bih ti ja,
baš sve, za ta tvoja oka dva
koja svake noći budan sanjam ja,
sve do jutra kad se zora zaplavi,
sanjam tvoje uvojke, moj Anđele plavi!
Kad bi došla meni ti
i rekla reči dve:
"Volim te",
istopio bih se kao pahulja
na sunčevoj toploti,
ti si moje voljeno biće koje mi uvek srcu godi.

Hvala ti moja mala

Hvala moja mala,
za ružu što si mi poslala,
pažnjom svojom
srce si dodirnula,
u dušu si mi virnula,
i ono što je najbolje
u njoj samoj probudila!

Zato ti ja na obraze tvoje,
poljubac iz daleka stavljam,
i od srca te pozdravljam!
Ružu ću mirisati,
na tebe ću misliti,
brojiti čase do povratka tvog,
susreta tebe i mene,
kada ću veselo potrčati
u zagrljaj tvoj!

Nadam se da će uskoro
do toga doći,
da će naš susret
večno da traje,
da se više nećemo rastajati,
ni na duže, ni na kraće vreme,
jer ja ne mogu više bez tebe.

Moram srce da ti dam,
neizdrživo je biti više sam!

Zato, moje zlato,
požuri sada k meni,
ja te čekam moj cvete rumeni.
Čekam te ispruženih ruku,
da spojimo naša srca
što ubrzano tuku,
da delimo lepe snove
na belom jastuku.

Moja Kaća

Tako sam srećan
kada sam pored tebe,
želim da vreme stane
zora nikada da ne svane.
Da noć večno traje
da mogu da gledam
ta tvoja oka dva
što svakoj noći
sjaj čudesni daju
i najlepše u crnoj noći blistaju.
Oči su ti nežno plave
kao talasi reke Save,
a trepavice duge crne,
kada ih osetim
moje srce pretrne.
Kosu imaš dugu, crnu,
kao noć bez meseca što je.
Često se desi
da u njoj izgubim prste svoje
kao putnik
kad ga noć tamna stigne,
a on pokušava
naći izgubljeni trag,
kao kad ja slušam tvoje srce
koje kaže da još sam ti drag.
I vrati me na put sreće,
da li na svetu postoji išta lepše
od tog osećaja,
kada tamna noć naša tela spaja,
a grudi naše su pune nežnih uzdisaja!
To je ono što nas veže,
kada si sa mnom
svaka noć je mnogo kraća,
volim te, volim, moja Kaća.

Opraštam ti sve

Godine prošle su mnoge,
sedim sam u uglu moje sobe,
razmišljam o tebi,
a kako i ne bi,
kada sam te voleo, život ti svoj dao,
a sada bez tebe ostao.

Ne nije mi žao,
ludo sam ti verovao,
i u priče koje si mi pričala
verovao sam ti ja,
a ti si me lagala.
Sada živim sam
nikog nemam srce da mu dam.

Ti si daleko od mene,
i ne zanimaju te uspomene.
Vratiti se nikada nećeš,
novim putem
u budućnost lepšu krećeš
i novu stranicu života svog okrećeš.

Ali, nikad ne reci nikad,
možda se jednog dana
pokaješ sama,
i priznaš da sam te pazio i mazio,
da ti je lepo bilo
moje toplo krilo.
Zaštićena od svega,
bez potrebe si iskočila iz njega,
i otišla bez traga,
moja draga.

Pamtim ja sve to,
ali ti opraštam,
i ako slučajno se vratiš
imaš gde,
može opet biti kao pre,
ja nikada prestati neću
da volim te!

Lepo je voleti

Kada se zaljubiš,
i osetiš da ti duša gori,
da si srećan,
dovoljno je samo
da te neko voli,
da ti sklopi ruke oko vrata,
dovoljan je njen pogled
upućen prema tebi,
da te blaga jeza hvata,
i da ostaješ bez daha.

Ne trebaš ništa reći,
tvoj svetlucavi pogled
govori njoj sve,
kao otvorenu knjigu
pročitala te je.

Bez ijedne reči izgovorene,
reći će ti i ona sve,
neće biti potrebne reči "volim te".
Dovoljan će biti pogled njen,
da osetiš da si
u njenom srcu zauvek zarobljen.

Zarobljenik njenog srca
zauvek ću biti,
ne želim iz njega nikada izaći
jer bez nje ne umem se u životu snaći.

Ti si moje sunce

Ne bojim se hladnoće, tame,
noći bez zvezda,
već se bojim samoće,
hvata me jeza.
Ostati bez tebe,
srce mi se ledi,
zato što te voleh
život svoj celi.
Pomisao da ću tebe izgubiti,
i da ćeš otići od mene daleko,
da ništa vredeti neće
što sam do sada stek'o.
Jer, bez tebe ništa vredno nije,
ti si snaga moje volje,
što me pokreće da tragam
za onim što je za mene bolje,
što mi ulepšava dane,
a to si ti.
Uz tebe srce mi uvek veselo kuca,
uz tebe se osećam kao suncokret
ispod žarkog sunca
što ga svojim zrakom greje,
a suncokret svoju glavu okreće
za toplim sunčevim zrakom
što ga mami
kad ostanu sami.
Stidljivo mu osmehom svojim,
svoju zahvalnost vraća za toplinu
koju je dobio,
isto kao kada sam ja tebe ljubio,
i bio ti zahvalan
za svaki nežni dodir tvoj,
jedini živote moj.

Zaboraviću te

Neću ti reći ništa više,
i to će biti kraj naše priče.
Samo želim da znaš
da sam te uvek voleo ja,
moja malena,
i nesrećan bio,
jer ti nisi primećivala to
iako smo uvek bili zajedno.
Gledala si na mene kao na druga,
a nisi znala da se u mom srcu krije tuga,
jer sam je vešto skrivao
osmehom na licu u tvom prisustvu,
i pravio se da je sve u redu.
A kada odeš,
zatvarao sam se u sobu celi dan,
eto koliko sam bio očajan.
Sada sve je prošlo,
rekao sam sebi,
neću više plakati
nii sanjariti o tebi.
Ti imaš svoj put,
koji ne ide u susret meni,
a ja neću da te pratim,
i sreću da ti kvarim,
želim ljubavni bol
i patnju da zaboravim,
i kao prijatelja da te pozdravim.

Kad ljubav nestane

Još i danas duša me boli
što je ostala sama,
često me srce pita,
dok sedim u mračnoj sobi,
šta se to dogodilo s' nama.
Zar nije moglo drugačije biti?
Mesto tuge, zar nisi mogla sreću mi pokloniti?
Sada za tobom plačem,
kao malo dete
kad mu najdražu igračku sklone,
pa bez nje svakim danom,
sve više u svoju tugu tone.
I niko ne zna šta ga boli,
kao što ne znaju da moje srce još tebe voli,
i voleće sve dok živi,
jer, iako nisi sa mnom
tebi će stalno da se divi.

Ti si mi u mislima

Noćas umirem ja,
između jave i sna.
Tražim tvoj mio lik,
ispred mene ga uvek vidim
kao Anđeoski spomenik.
Na levoj strani,
gde mi je srce
stojiš ti.
Ti si moja zvezda,
mesec i sunce
što mi dane krasiš.
Ti, za mene najlepša si!
Nikada te zaboravu dati neću,
ti si nežno biće
koje mi donosi sreću.
Ne znam kakvo ime da ti dam,
ali ni ove noći neću biti sam.
U mojim mislima
pored mene bićeš ti,
ni ova crna noć
neće moći da me zaplaši.
Sve vreme bićeš u mojoj blizini,
tamna noć ne može
na mene da baci svoje zle čini.
Ti me štitiš od svakoga zla,
pored tebe svaku sigurnost imam ja.
Iako te samo u snu imam,
mislima na tebe hrabrost u srce moje ulivam,
da budem još jači,
eto šta mi tvoje prisustvo
makar samo u mislima mojim znači.

Sećanja kroz pesme

Kada mi teški dani dođu,
i tuga učini svoje,
ja se povučem u samoću,
i izgovaram ime tvoje.
Pustim pesmu tvoju
da me tuga brže pusti,
pa začujem negde u daljini
ti me zoveš:
"Vrati mi se vrati" -,
al' to su samo moji snovi pusti.
Kada god čujem našu pesmu,
osetim beskrajnu tugu,
u srcu čežnju za tobom,
i poželim da sam pored tebe,
da mi nikada više ne kažeš zbogom.
Da delimo ostatak života
koji brzo teče,
da delim sa tobom jutro i veče.
Da mi budeš uvek zvezda vodilja,
da me vodiš putem sreće
sve do cilja.
A taj cilj lakše je naći,
kada si sa onim ko ti puno znači.

Za prijateljicu Bendru Nevu

Želim ti dobro jutro,
i prijatan vikend Bendra Neva.
Srce je najbolji vodič kroz život,
još ako poslušaš i dušu svoju,
greške neće biti,
osmeh sa lica ne moraš kriti.
Moja draga prijateljice,
uvek me obraduje tvoje nasmejano lice.
O tvom dobrom srcu da i ne pričam,
stalno prema njemu hitam.
Hitam da me primi u zagrljaj,
jer u srcu tvom je pravi raj,
kad sam u njemu ja sam srećan znaj.
A uz osmeh tvoj
lepši je život moj.
Što tebi svoje srce predajem
nimalo se ne kajem!
Kajanja tu ne može biti,
za pravog prijatelja
u tvom srcu uvek mesta ima,
ja ću to razglasiti svima.

Ja u Boga verujem

Moja duša
nekada neće da me sluša,
uputi se tamo
gde može da strada.
Lakoverna je,
svakom veruje,
zato često
i moje srce boluje.
Neka, sve dok boluje,
znam da pravo je.
Kad duša ne oseća ništa,
i kad srce ne boli,
taj čovek onda
ne može nikog da voli.
Hvala Bogu,
ja taj nisam,
srce dajem,
dušom sve primam.
I srećan sam dok volim,
jer siguran sam da tad postojim.
U čistu ljubav sve pretvorim,
jer to mi je dar od Boga,
i ja se pridržavam toga.
Svako srce srdito,
koje meni dođe,
njega srdžba
vrlo brzo prođe.
U razgovoru otkrijem
da dušu veliku ima,
pa smo srećni,
sagovornik i ja.
Zato ljudi, ne gubite nadu,
svako u sebi Božije ima ljubavi,
samo je treba otkriti,
i odmah će srećan biti,
nikad više neće suze liti.

Tvoji koraci

Pamtim još korake tvoje,
kad tiho kroz kuću koračaš
ti, moja ljubavi.
Nečujno dok se primičeš meni,
moj cvete sneni,
da mi nežni poljubac daš
i odvedeš u raj.
Ja bez tebe ne bih mogao
preživeti ni jedan dan znaj.
Ti si za mene zvezdano nebo
tihe tople letnje noći.
Ti si sunčano plavo nebo
vrelog letnjeg dana,
što duši daje svežinu
s tvojih nežnih usana.
I dok moja duša pije,
osećam da lakše mi je.
Dok me ti milo gledaš,
i dodirima se mojim nežno predaš.
Dok duga tvoja kosa
po meni lepršavo pada,
srce moje ubrzano tuče,
danas je lepše nego juče.
Ne mislim kako će biti sutra,
važno je kako je sada.
Ne misli na sutra,
trenutku se ovom predaj,
i samo za njega živi,
ko zna, možda će neko
već sutra za nešto da nas krivi.

Lepota tvoja je poput cveća

Podsećaš me na predivni buket cveća,
tako si puna vedrine,
kao on vedrih boja,
volim što si prijateljica moja.
Vedra si kao nebo
kad ga sunce obasja,
posle letnje, plahovite kiše,
pa kad na svežinu sve miriše.
Kad se duga na nebu javi,
ja te beskrajno volim moj Anđele Plavi!
A kada se spusti ponoć tamna,
ti si mi lepša od zvezde sjajne.
Volim tvoje kose plave,
u njima skrivaš sve tvoje tajne.

Junak jedne tužne priče

Samo za tebe sviraju nežni zvuci,
iz njih poruku izvuci,
i meni se lagano privuci.
Samo to sam želeo ja,
a to ti nisi htela, moja malena.
Ne znam zašto?
Da li me je tako voleti teško
pitam tebe ja, moja voljena?
Malo čudan jesam bio,
tebi sam se stalno divio!
Priznajem da sam te voleo,
i dalje ne prestajem,
i prestati nikada neću
ma koliko bila daleko.
Srce moje tebe voli,
za tobom u plamenu duša gori,
duša gori, ruke pate,
žele nežno da te uhvate,
da te pomiluju po kosi,
da me radost još jednom ponese,
i sa tobom na srećne pute odnese.
Ah ne, ti nisi tu,
to mom biću bol nanosi.
Ne znam kako je tebi,
znam samo da neću izdržati ovako dugo.
Bez tebe srce uvenuće,
snaga moja i duh moj klonuće,
biću junak jedne tužne priče
ako te ne vidim nikada više.
Kada, i ako nekada dođeš,
nećeš me zateći tamo gde sam te nekada sreo,
i tebe zavoleo.
Naći ćeš me na mestu
sa kog povratka nema,
takva je moja sudbina,
ko zna zašto je tako prokleta.
Nemoj plakati, nemoj suze liti,
nastavi svojim putem,
ja ti želim sreću svu,
samo nikad ne zaboravi priču ovu,
nek te barem na mene nešto seća,
znaj da si ti uvek bila moja sreća.
Seti se ovih reči,
jer nikada niko od tebe nije mi bio preči.

Zabranjeno je

Zabranjeno je
pričati kako sreća ne postoji!
Zabranjeno je
misliti da nema nikog da te voli!
Zabranjeno je
da budeš tužan,
jer ti si rođen pod srećnom zvezdom
da srećnim činiš sve redom!

Fališ mi

Fališ mi ovog jutra,
da mi nežan pogled daš,
fališ mi ovog jutra,
da mi novu nadu daš
u novo sutra,
i da sa mnom provedeš današnji dan,
fališ mi, fališ, ja sam još uvek sam.
Ne znam zašto, i ne znam kako,
ja sam tebe voleo svim bićem svojim,
dok si bila pokraj mene
nisam imao razlog ničeg da se bojim.
Moj je život pored tebe bio pravi san,
zato sam ti zahvalan,
i biću do samog kraja,
bez obzira što nas sada sve razdvaja.
Otišli smo na dve različite strane,
mislili smo da će lepše sunce da nam grane.
Očito nismo bili u pravu,
sada zbog suza okrećemo glavu
da nas ne vidi niko,
tako neveselih lica.
Naš je život bio nekada bajka,
a sada ne znam šta je
ni na šta ne liči,
ne nalazim se više ni u jednoj priči.
Vreme me je pregazilo,
kuda dalje ići,
ne ponalazim se više ni u jednoj priči.

Malo, ludo srce

Imam srce mnogo luckasto,
zavolelo je baš tebe,
ne može bez ljubavi tvoje
ovo ludo srce moje.
Čeka te svakog dana,
ne izlazi iz stana.
Ti njemu sreću stvaraš,
voli kada bez reči sa njim razgovaraš.
Razume te potpuno sve,
nisu potrebne reči,
tvoj pogled sve boljke na njemu leči.
Lek je efikasan,
boljka prođe začas,
kada nisi kraj mene
stalno mislim na nas,
i čekam da mi što pre dođeš,
i srce srećnim učiniš.
Dođi ja te molim,
nemoj dugo da čekaš,
srcu mome leka daj,
i sa njim razgovaraj.
Razgovor je prava stvar,
ništa ti drugo ne tražim
samo to mi daj,
i sa mojim srcem zajedno i ti uživaj.

Jutarnja kafa

Jutarnja kafa
meni mnogo znači,
naročito kad je pijem
u društvu sa tobom,
leči dušu,
koncentraciju jača,
i u razmišljanje me baca.
A tvoje društvo
meni prija,
dok se crna kafa pije
znaj da baš lepo mi je.

Pravi prijatelj

Za takvog prijatelja kao što si ti
vredi budan biti, 
i društvo mu uvek praviti,
jer pravog i iskrenog prijatelja
teško je steći,
jer pravi prijatelj uvek svetlošću
i toplinom oko tebe zrači,
i čini te u svakom trenu
da budeš što jači.