Dva srca naša

Veselo je noćas srce moje,
tebi na tome zahvalno je.
Boli i tuge u njemu više nema
otkada si ti u moj život ušla,
tuga je svojim putem
dalje od mene otišla.
Oslobodila je mesto sreći
kojoj nema više kraja,
sudbina sreće sada naša srca spaja.
Pronašle se duše naše dve,
u začaranom krugu
napustile su tugu,
a sreću privukle sebi,
koja je svakim danom sve veća i lepša,
kao cvet ruže crvene u maju
kada se rascveta,
obasjana toplim sunčevim zracima
što miluju latice njene
tek otvorene,
koje ispuštaju mris opojni i mio,
kao kosa tvoja kada prosipa se po licu mom,
dok me nežno ljubiš ti,
dok tonem ja u san
opijen mirisom kose tvoje, i tobom očaran.
Tako iz dana u dan,
naša ljubav je sve veća,
u srca naša mesto tuge i plača
uselila se ljubav i sreća,
koja je svakim danom sve lepša, veća i jača.