Bol u duši

 Ove noći dok napolju lije kiša,
 moje srce ne može da se stiša.
 Ti nisi kraj mene,
 a moja duša misli na tebe.
 Dok napolju vetar piri,
 duša moja ne može da se smiri.
 Žali za tobom
 zašto si mi rekla zbogom,
 zašto ode iz zagrljaja mog
 kada si bila deo nje, duše moje,
 sada od tuge klonule.
 Mučno mi je bez tebe živeti,
 dan sam pretvorio u noć,
 a noć u dan, tako mi je lakše.
 Trudim se da te zaboravim
 i misli od tebe oslobodim.
 A zaborav nikako da dođe,
 i bol za tobom neće da prođe.
 Boli me isto kao onog dana
 kada si me napustila, i u nepoznato otišla sama,
 bez ijedne reči.
 O, da sam mogao da sprečim to,
 sigurno bi bili i dan danas zajedno!
 Da li nam zvezde naklonjene bile nisu,
 ili su na nas kletve bačene,
 to nikada neću saznati.
 Bez tebe ostaće mi rana na duši,
 i misao na tebe koja će stalno da me guši,
 da me proganja do sudnjeg dana,
 duša će mi biti puna rana,
 rana koja će i tamo da boli,
 jer nije imao niiko ovde iskreno,
 stvarno da me voli.