Kišni je dan,
a ja u sobi sasvim sam,
o tebi razmišljam.
Ne mogu da te izbrišem iz glave,
kada nisi uz mene
fale mi tvoje ruke male.
Tvoje oči što milo gledaju,
i srce moje teraju na predaju.
Predalo se moje srce tebi,
više nije moje,
moj život sada tvoj postao je.
U rukama je tvojim,
ničega se više ne bojim,
jer više nisam sam,
pored tebe ljubav i život osećam.
Sve mi je lepo, divno,
i ovaj sivi, jesenji, kišni dan uz tebe mi prija,
dođe kao neka čarolija.
Nema u njemu one tuge, sete,
uz tebe se i njemu radujem
kao snegu malo dete!
Dan prođe kao tren, i pada noć
koja pored tebe ima posebnu moć.
Nije više kao nekada duga,
hladna i tužna,
već kratka i prepuna priče
što na bajku liče.
Zahvaljujući tebi ima srećan početak i kraj,
ma pravi mali Raj!
Takve bajke pričaj stalno meni
jer ja u njih verujem,
ostvarive su,
ne, ne nimalo ne preterujem!
Više ne želim izaći iz njih,
evo čak mi i pomažu da napišem po koji stih,
jer sve ružičasto vidim,
toga se ne stidim!
Tebi zahvalnost dugujem,
pored tebe više nikada neću da tugujem!
Kiša pada,
ja te zovem sada,
pojavi se, ulepšaj mi dan,
a noć nek mi bude kao najdivniji san!
Нема коментара:
Постави коментар