U nekom drugom životu...

Srce mi je puno bola,
zbog toga što nisi moja.
Srce mi je puno tuge
ono ne može zavoleti druge.
Oči su moje suza pune,
misli su mi napete kao strune.
Iako si tuđa, i daleko
ovde još ima neko
ko te beskrajno voli,
iako nije srećan, Bogu za tvoju sreću se moli.
Nek' si ti meni srećna, a meni kako bude,
ja sam se uvek ubrajao među tužne ljude.
Nije meni teška tuga ta,
nego što srce za tobom izgara.
Samo što to ti nikada nećeš znati,
jer ne želim na put tvojoj sreći stati.
Posle moje smrti,
slučajno ako ovo pročitaš
znaćeš da si moja ljubav jedina bila ti,
ali nam zvezde naklonjene bile nisu
u tom času od nas otišle su.
A malo je falilo tebi i meni
da nam se putevi sreće spoje,
i bili bi zauvek srećni nas dvoje.
Ko zna,
možda se u nekom našem drugom životu,
ponovo sretnemo pod drugim okolnostima,
i tada stvarno, draga, ljubav budeš moja ti,
i proživimo najlepše dane
ne sećajući se iz ovog života gorke sudbine naše,
kada nas sudbina jedno od drugog udaljila,
a od mene nesrećnog čoveka zauvek napravila.