Boli

 Boli me,
 ne znam zašto!
 Boli me,
 ne znam šta!
 Boli me,
 i probada u grudima jedna tačka,
 ne znam da li je to bol momačka.
 Boli me,
 tako jako da bih zaplakati mogao,
 ali to neće nju da mi vrati,
 samo će mi stvari pogoršati,
 da me još više boli
 jer ona nije tu da me sada voli!
 Razdvojeni smo,
 a opet zajedno,
 vezani smo nevidljivim nitima,
 to samo znamo ja i ona.
 Nek' ostane tajna kako se zove
 devojka iz mojih snova.
 Znam da i nju
 isto tako boli i probada,
 to je njena boljka stara,
 samo, nikada nije htela time da me smara,
 jer ona je žena snažna,
 i veoma jaka.
 Sa osmehom podnosi svu tu bol koja steže,
 i guši je,
 ali ne skida osmeh čarobni s' lica.
 Meni tako poručuje
 koliko trebam biti jak,
 a ne slabić, mamin sin,
 već jak kao džin,
 da se sa bolom suočim,
 da idem napred dalje,
 da srce svoje pustim da voli,
 a ne da me boli
 i da ga gušim,
 sreću da mu rušim,
 već da mu dam krila da njoj doleti,
 da se sreće, i radosti seti!
 Da bude srećno zajedno s' tvojim,
 da shvati da ne treba ničega da se boji.
 Da si ti ta
 što ga u potpunosti razume,
 što voli njegove vrline i mane,
 i neće dozvoliti nikada da stane,
 već da mu dani sreće opet dođu,
 a da ga prođu
 sve tuge, i sve boli,
 jer postoji neko ko ga uvek iskreno voli.