Izgubljeni snovi

Polako prolaze,
odmiču lagano poslednji dani leta,
poslednja letnja kiša lije,
prozor mi mije,
ja uz njega sedim sam
i o tebi sada razmišljam.
Obuzela me neka tuga,
voleh te prvo kao druga.
Kako su prolazili dani
Amorova strela naša srca rani.
Ti si mi ušla u dušu,
i dala joj pravi sjaj,
mislio sam s' tobom ići
cvetnim drumom pravo u Raj.
Ta mi se želja ostvarila nije!
U tvojim očima ugasio se plamen,
koji ne beše tako malen.
Osetih tada da ti više nisam drag,
i tvoj zagrljaj od tada postao je blag.
U tom trenu znao sam
da ti više nisam mio,
i da nema više one sreće
o kojoj sam zajedno sa tobom snio!
Ni dan jedan ne prođe
da me tuga ne slomi,
padoše u vodu svi moji lepi snovi!
Ponekad pomislim
da ćeš ponovo doći,
i da će nam biti lepo
kao one noći
kada su nam srca zakucala jako,
kada smo oboje pomislili
da to neće i ne može prestati nikako.
Neočekivano, kada se najmanje nadaš,
baš tada se desi da potpuno stradaš.
Ja o tebi često razmišljam,
ali srce moje kaže ti o meni sve ređe!
Volim što je tako,
ako patim ja, ne moraš patiti ti,
barem jednom od nas dvoje
neka budu ispunjeni sni.