Gorak život

Pitam sebe zašto sam bez tebe,
pitam sve druge
zašto je srce moje puno tuge?
Pitam Boga gde li sam pogrešio,
ko me to kažnjava,
zašto mi dušu ranjava?
Zar nikada ne mogu biti srećan,
već moram stalno u sebi plakati
da niko ne vidi?
Zašto uvek tuga moj život prati?
Od malih nogu nesrećan sam ja,
nigde nikog nemam
takva je sudbina moja.
Gorak je od početka život moj bio,
niko se nije radovao ni kada sam se rodio.
Oko mene sreća na sve strane
a moje srce nikako plakati da stane.
Moju tugu ne može videti niko,
i o meni sliku drugu ljudi imaju.
Svi misle da sam čovek najsrećniji u kraju.
Svi mi se dive i za savet pitaju,
a ne vide moju dušu iznutra.
Lice se moje smeje, a duša plače,
retko ko može videti to.
Samo retki ljudi imaju taj dar,
da vide pravu stvar.
Beše ti jedna od njih,
zato tebi poklanjam ovaj stih.
Da nisi otišla, život bi mi bio kao san,
sunce sjajno bi obasjavalo svaki moj novi dan.
Detinjstvo tužno bih zaboravio,
pošto bih pokraj tebe srećan bio.
Ne vredi mi da mislim na to, ti nisi tu,
ko zna gde si,
a srećna sigurno jesi.
Želim ti bolje da prođeš od mene,
da imas sreću i da te svuda prati,
nikada se za mnom nemoj osvrtati.
Ne dozvoli da ti kvarim sne,
ja donosim samo maler moj Anđele.
Živi život srećna ti budi,
ali ne dozvoli da pričaju ljudi.