Junak jedne tužne priče

Samo za tebe sviraju nežni zvuci,
iz njih poruku izvuci,
i meni se lagano privuci.
Samo to sam želeo ja,
a to ti nisi htela, moja malena.
Ne znam zašto?
Da li me je tako voleti teško
pitam tebe ja, moja voljena?
Malo čudan jesam bio,
tebi sam se stalno divio!
Priznajem da sam te voleo,
i dalje ne prestajem,
i prestati nikada neću
ma koliko bila daleko.
Srce moje tebe voli,
za tobom u plamenu duša gori,
duša gori, ruke pate,
žele nežno da te uhvate,
da te pomiluju po kosi,
da me radost još jednom ponese,
i sa tobom na srećne pute odnese.
Ah ne, ti nisi tu,
to mom biću bol nanosi.
Ne znam kako je tebi,
znam samo da neću izdržati ovako dugo.
Bez tebe srce uvenuće,
snaga moja i duh moj klonuće,
biću junak jedne tužne priče
ako te ne vidim nikada više.
Kada, i ako nekada dođeš,
nećeš me zateći tamo gde sam te nekada sreo,
i tebe zavoleo.
Naći ćeš me na mestu
sa kog povratka nema,
takva je moja sudbina,
ko zna zašto je tako prokleta.
Nemoj plakati, nemoj suze liti,
nastavi svojim putem,
ja ti želim sreću svu,
samo nikad ne zaboravi priču ovu,
nek te barem na mene nešto seća,
znaj da si ti uvek bila moja sreća.
Seti se ovih reči,
jer nikada niko od tebe nije mi bio preči.