Jutro kada sam od tebe otišao

Dok gledam u plavetnilo mora,
dok se zora plava na istoku budi,
zamišljam tvoje sanjive,
krupne crne oči,
i pitam se kada ću tebi opet doći.
Ne mogu zaboraviti to jutro,
kada sam od tebe otišao,
veliku grešku tada sam napravio,
a to tada nisam znao.
To sebi nikada oprostiti neću,
tek sada vidim da samo s tobom
imao sam pravu duševnu sreću.
Samo si ti mogla mene razumeti,
uvek nalazila opravdanja za sve moje ludosti,
volela me i kada prema tebi nisam dobar bio,
pravdala me i kad bih te s drugom prevario.
Još jednu grešku napravih ja
otišao sam od tebe moja voljena,
snage nemam da ti se vratim,
znam da ću dugo za tobom da patim.
Znam patićes i ti,
nisam uspeo tebi nikakvu dobrotu ispoljiti,
mislim da ćes bez mene mnogo srećnija biti,
da ćes vratiti onaj blistavi osmeh na svoje lice,
moja mala, nežna devojčice.