Ne traži oproštaj

Ustreptalo je srce moje
kada sam prvi put ugledao oči tvoje,
dodirnuo ruke meke,
poljubio usne vrele.
Od tada mir svoj nemam,
stalno o tebi noću,
a i danju budan snevam.
A ti si se sa mnom poigrala,
za tebe je to bila šala,
nisi važnost tome dala.
U mojoj duši
sav se život sada ruši,
mome srcu leka nema.
Sreću mu uze žena kose crne,
pa zbog nje suze lijem,
niko ne zna kako mi je.
Niko nikad znati i neće,
tu tajnu moje srce u grob odneće.
A kad na grobu iznikne ruža crvene boje,
na latici njenoj pisaće ime moje,
i da sam umro zbog ljubavi
neuzvraćene tvoje.
Da li ćeš se kajati, ili ne,
pokazaće godine.
A to za mene važno neće biti,
ni da li ćeš gorke suze liti,
i danonoćno plakati,
ja ti nikada neću oprostiti!