Pustite me da je sanjam

Ne rušite mi snove,
pustite me da je sanjam.
Jedino tako od tuge mogu da se sklanjam.
Srce moje tužno nije
samo kad je ona u snovima mojim,
dozvolite da je sanjam
kao Boga vas molim.
U snovima mi smo skupa,
samo u snovima osetim kako joj srce lupa.
Tada jasno vidim njeno lice nasmejano
i poželim da ne bude nikada uplakano.
Vi ne znate kako je to
kada pored nekog nisi,
kada silno želiš a ne možeš mu otići.
Ne želiš da svane dan,
samo da se ne prekine tvoj san.
A kada oći otvoriš
pomisliš na nju
i siguran si da i ona tamo
od tebe daleko život živi samo dok te sanja
i ne želi da se budi
jer samo tako može da te ljubi.
Snovi su čudo,
naročito ako nekog voliš ludo,
kao što nju volim ja.
Snovi su naša mesta sastajanja,
od očiju drugih ne mora niko
od nas dvoje da se sklanja.
Treba znati sanjati,
i ne dozvoliti nekome da ti snove kvari,
potrudi se da ti kao u snovima bude i na javi.
Ja te u snovima čekam
samo mi se javi, moj Anđele mali !
Nije teško ostvariti snove,
kada nađeš srodnu dušu,
kao što sam našao tebe ja moja malena,
koja me kroz snove zove
da ulepšamo javu,
da pokažemo svetu našu ljubav iskrenu, pravu.

Junske noći

Zatvori oči
ove junske noći,
i samo poželi
da nas razdaljina ne deli
i ja ću ti doći
da sa tobom budem,
nežnost svu da ti dam,
želim da i ja
ove noći ne budem sam.
Milovaću te prstima
nežno, osećajno.
Dodirivati usnama vrelim
tvoj nežni vrat.
I usne tvoje
zbog kojih izgubih ponos
i svoje ja.
Uvek želim da sam uz tebe
moja malena.
Spreman sam na sve,
da sve izgubim
i ako bez tebe ništa nemam,
osim snova
u kojima si ti glavni lik.
Samo tebe želim
da do kraja sveta
mogu da ljubim,
i u snovima mojim
sa tobom mogu
da se spojim i izgubim,
gde bi smo bili potpuno sami,
to je ono za čim moje telo žudi
srce bije duša plamti,
želim makar noć da poklonim tebi
i sve ostalo što bi mi na um palo
i ako sam svestan
da posle noći te
više nemam te.
U tebi sam našao svoj mir,
utehu duši,
bez tebe
mene ovaj svet tako guši.
Ti si mi pomogla
da ne upadnem u duboki vir
koji je bio spreman da me proguta,
da nisi naišla
ne bih dočekao danas
i radovao se novom sutra.
Ako te budem izgubio
ostaćeš u meni
i biću srećan što sam na kratko
upoznao pravu sreću,
i znaj nikada te zaboraviti neću.
Ma gde ove noći bila ti
iz snova mojih iščeznuti nećeš
ti si ta što me i dalje pokrećeš.

Dok te sanjam

Dok te sanjam
na oblacima mirno plovim.
Snega, kiše, grada, oluje,
ničega se ja ne bojim
jer te ludo volim.
Ni tamna noć mi strašna nije,
jer pred očima tvoj lik mi stalno srce grije.
Znam da tebe mogu videti
samo dok sanjam,
oblacima plovim.
I zato u snovima mojim
ne želim vreme da gubim
želim tebe samo da ljubim.
Svaki sekund tebi da poklonim,
želim da te gledam,
licu tvom da se divim
da znam zašto treba da živim.
Da budemo što više skupa
makar u snu,
kad tu sreću na javi meni neko kvari,
otima te od mene,
ne pitajući tebe ni mene za naše želje,
ruši nam svaki trenutak sreće,
samo što iz snova mojih
ne može izbrisati tvoj lik,
koji mi se smeši
i usne pruža da me dotaknu,
i nežno mi šapnu
da osećaju još veću vatru
dok vešto prelaze sve prepreke
da stignu do osobe željene,
da poljubac mi podare,
tiho me pozdrave
i kažu da će uvek da me pamte,
da nas razdvojitii niko neće imat šanse,
da ćemo proći prepreke, zamke sve,
da ćemo se na kraju sresti,
kroz život dalje skupa ići,
sa našeg puta sreće nikada nećemo sići.

Tvoje oči

Ne gledaj iza sebe,
nikog nema pored tebe,
daj mi tvoju ruku
kreni smelo u susret sreći,
ne daj moju ruku da uzme neko treći.
Za našu sreću borimo se sami,
dugo smo koračali po tami.
Na kraju puta naiđoh na tebe,
ti si prva spazila mene.
Ja ugledah svetlost na kraju tunela,
taman kada si odustati htela.
Iste sudbine smo ti i ja
ali ona nas je ipak spojila.
Da ne lutamo više sami,
dajem ti moju ruku,
da nađemo skonište od tuge
gde nam dani i  noći neće biti tužne,
jadne i duge.
Drži me čvrsto za ruku i ne puštaj,
čudna su vremena
ne želim da opet budem izgubljen
ni ti izgubljena,
ostanimo zajedno
sreća nam je namenjena.
Dugo nam je trebalo
jedno drugo da nađemo
lakše ćemo u životu skupa da se snađemo.
Sada mene imaš ti,
krenimo u lepše sutra,
budimo srećni mi.
Retko ko može da kaže u mraku tuge
da je na kraju tunela pronašao oči boje duge.
To behu oči tvoje
koje do sada video nisam,
koje imaju čudan sjaj.
Nisam do sada takve oči sreo,
koje govore i kada usne ćute
ja znam šta tvoje oči slute.
Slute sreću tvoju i moju,
ja te molim da ispune želju svoju,
pusti ih da budu moje
jer su mi donele sreću znaj,
kada sam ih ugledao
kao da sam u njima video pravi raj.
Da njih nije bilo
ko zna gde bi završili nas dvoje,
možda bi još lutali tunelima mraka
i nikad' ne bi izašli iz ćorsokaka.

Srećo moja mala

Prava ljubav je sreća
od svih sreća najveća,
prati sreću tu
da budeš srećan i u snu.

Kada nađeš ljubav pravu,
ne daj da ode zaboravu,
čuvaj je na dlanu ko kapljicu vode,
pazi da ti iz ruku ne ode.

Nebitno je li u dobru ili zlu,
čuvaj je da bude pokraj tebe tu.
Ne dopusti da bez nje tvoje srce pati,
ako od tebe ode, gorko ćeš zaplatit.

Kada vidiš pticu u visokom letu,
ti se seti mene u dalekom svetu,
gde god sunce sija,
gde god kreneš pored tebe biću uvek ja.

Ti ćeš pored mene biti,
ja te nikada neću ostaviti.

Nikad nikog nećeš naći,
da te voli kao što te volim ja,
kunem ti se životom
umreću pred tvojom lepotom.

Kada otvoriš prozor
u noći bez sna, pogledaj nebo,
i kada vidiš svetlucavu zvezdu što najjače sja,
seti se mene, jer po njoj to poljubac ti šaljem ja.

Kad te tuga slomi, kad te srce boli,
pročitaj ovu poruku
i vidi ko te iskreno voli,
koga srce zbog tebe boli.

Kad' te nema, moji snovi se izgube,
moja mašta se zamrzne,
moje usne ne govore, moja duša ne diše,
i moj šapat se ne čuje više.

Dušu mi boli guše
i snovi o sreći se ruše.

Kad sklopis oči svoje, ja ću doći zlato moje,
da te ljubim, da te mazim, da te cele noći pazim,
da te čuvam od svih zala
jer te volim srećo moja mala.

Pričanje o ljubavi

Ljubav je ono u šta treba verovati,
i u šta i ja verujem,
kada to kažem nimalo ne preterujem.
Istina, teško je naći pravu ljubav
u kojoj nema sumnje, patnje, suza
i zbog koje te neće boleti grudi, srce, duša.
Duša zna najviše da pati.
Tu patnju oseća samo onaj
ko iskreno, nesebično zna da voli.
Kako da stavim do znanja
da si ti moja ljubav prava,
osim ovih stihova,
ja drugačije ne znam.
Ti si pesma hoću da te pevam,
ti si san, taj san želim da snevam,
ti si sve meni u životu,
želim sa tobom dočekati stotu.
Želje mi nisu velike
ali da ih ostvarim nisam imao prilike.
Plašim se šta ćeš ti reći,
kojim putem ti ideš u susret ka tvojoj sreći,
da li sam na tom putu ja,
htela bi moja melenkost da zna?
Pa da ti u susret pođem,
u zagrljaj tebe da primim
i nastavim srećnije s' tobom da živim.
Da te uverim da samo u ljubav treba verovati,
da kada se najmanje nadaš
neočekavano nagradu primaš,
to je ono što se samo isplati, zato shvati!
Ljubav nikada ne ostane dužna
iako zbog nje nekada proliješ hiljade suza,
toliko da sam sebi kažeš da nikada više voleti nećeš,
pa ipak bez ljubavi ne znaš kuda se krećeš.
Ljubav je pokretač svega,
bez nje si niko i ništa,
lutaš svetom ne znaš gde,
ne znaš za čim, ne znaš ni zašto,
kada doznaš obično bude kasno.
Zato poslušaj savet moj,
nikada ljubavi ne reci čekaj,
zastani malo, odmori, stoj!
Ljubav samo jednom zakuca na tvog srca vrata,
ako se dvoumiš da joj otvoriš ostaćeš bez tog zlata,
koje može da te kao sunce ogreje
ili oraspoloži kao vedar dan.
Kada u sebi ljubavi imaš nikada nisi sam.
A ni samoća ti teško tada ne pada,
kada znaš da ima neko kome tvoje srce pripada.
Nije važno ako si daleko od njega i on od tebe,
važno je da misliš na njega i da na tebe misli on.
To je prava ljubav čvršća nego što je beton.
Beton se godinama kruni, izliže,
a tvoja ljubav prema njemu postaje jača još više,
izdržljivija od svakog vremena
jer je prava, iskrena i poštena.
Pošteno voleti i ljubiti, isplati se uvek,
samo tako ostvaren si čovek.

Zbog jedne žene

Ne pitaj me ništa ti,
ne pitaj me šta radim u ovo doba,
zašto mi je tamna soba
kada sunce izlazi
a meni kao da zalazi.

Zašto suze lijem
od koga tugu krijem,
zašto svake noći pijem.
Zašto mi je život gorak,
zašto u mehani tražim konak,
zašto mi se kući ne ide,
zašto neću da me takvog vide.

Reći ću ti istinu o meni,
srce dadoh jednoj ženi.
Lepa ona beše kao julski cvet,
njom sam bio obuzet.
To osećanje držalo me dugo,
i sada me drži.

Rekao sam joj sve,
verovao da i ona voli me.
To je greška bila moja,
prema meni nije osećala ništa.
Htela je avanturu za jedno leto,
i sada o njoj razmišljam često.

Zašto nju baš ja da sretnem
i da pokleknem?
Bio sam lak plen,
a nisam bio tip njen.
Trajalo je mesec, dva
kao u sladunjavim serijama.

Jednog jutra otišla je iz mog grada.
Na koju stranu, ne znam ni sada.
Neko kaže da je otišla na jug...
Neka je, nek' joj je srećan put!

Drugi vele glavu gore,
ne daj tuge da te more!
Nije ona toga vredna,
da ti noćna mora bude,
hajde druže vrati se među trezne ljude.

Nije vredna patnje tvoje,
pusti sunce u život tvoj,
ne misli više o njoj!
Žena će biti, zato nemoj piti,
suze liti,
već se opameti,
ne vredi ni zbog jedne žene mreti.