Suze pokajnice

I ove noći, kao i svake,
čujem tvoje korake.
Samoća me boli,
a duša još te voli.
Nisi tu, a ja te budan sanjam,
oči u mrak sklanjam,
da ne vidim suze što mi lice kvase,
a to je sve zbog tebe, zna se.
Otrovala si srce moje,
pa ne mogu bez ljubavi tvoje,
a tebe za to briga nije,
ne mariš za dečka iz provincije.
Koliko ću još da patim,
koliko da suze lijem?
Kako ću bez tebe sa životom bitku da bijem?
Ne mogu ti to reći,
od tuge za tobom u grob hladan ću leći.
Bez tebe života meni nema,
u mojoj duši tuga je mesto sreći uzela.
Mir je otišao od mene,
spokoja više nemam,
za hladan bezdan se spremam.
Nemoj da te savest muči,
nisi tome kriva ti,
jednostavno nisu nam se poklapali sni.
Nastavi da živiš srećno,
bez obzira što mene više biti neće,
seti me se ponekad
i na grob donesi mi poljsko cveće.
Upali sveću,
možda tako svaki put tebe videću.
Biće mi milo ako vidim tvoje suze
i uplakano lice,
jer ću znati da su te suze,
suze pokajnice.