Budi tu uz mene

Budi tu uz mene
jutrom kada se budim,
budi i kada sem tuge
ništa nemam da ti ponudim.
Budi uz mene
da plačemo zajedno,
budi tu da znam kad plačem
da ni tebi nije svejedno.
Pored tebe lakše će mi biti,
da moju tugu mogu sa tobom
bezbolnije pobediti.
Budi ti tu i kada drugi od mene odu,
kada dignu ruke da zapuše uši,
jer se boje mog jauka,
pošto dobro znaju kakva me pritisla muka.
Budi uz mene
da mi snage daš,
da me saslušaš,
a ne kao ostali što kažu:
"Ma pusti ga, on se samo pravi"..
"Nije mu ništa".
"Pravi se, sigurno niste znali"..
Veruj mi nisam toliko mek,
sakupilo se tuge u meni za čitav vek.
Nemam kome dušu da otvorim,
odavno se sa tugom borim.
Na mom licu niko
videti ništa ne može,
tugu krijem doboko
ispod ove nasmejane kože.
Izgled lica često ume da prevari,
pravo stanje lice krije,
pitaš li se duši mojoj kako li je?
Na licu je česta maska
za ono što se u tebi dešava,
ne želiš da niko vidi kada je u tebi bura,
kada je mećava.
U dušu moju ti zaviri,
videćeš da iz nje samo tuga viri.
Sa njom se godinama borim,
ne mogu više,
vetar mi samo suze briše.
Ostani sada sa mnom,
ponizno te molim,
i pomozi mi sa tugom
da se lakše izborim.