Kad vratim film unazad

Noć već je odavno pala
i ponoć je već dosta poodmakla,
jedna suza iz oka mi dušu takla
i bol u srcu izazvala.
Kada si otišla srušila se moja sreća,
kao da je kula od stakla,
sreću nisam primećivao dok si bila kraj mene,
ko zna gde sam ja bio u to vreme.
Nisam hteo otvoriti oči
i videti da želiš mi pomoći.
Šta se dešavalo tada u meni
da ne videh prijatelja u tebi.
Nikada saznati neću,
zbog toga celi život gržu savest trpeću.
Sna meni nema, a ni radosti,
ne umem kazati bolje,
ostao sam za život sasvim bez volje.
Nemir se uselio u dušu moju,
ne znam kako prevazići to,
mislim da je sa mnom gotovo.
Gledam slike naše,
kroz suze proklinjem sebe,
što ostadoh bez tebe.
Žena vredna svakog poštovanja
koju nisam znao da cenim,
prava sada nemam ni za šta da te molim,
kada nisam znao da te volim.
Kada si samo to od mene tražila,
a jedino si grubosti dobila.
Nemoj se nikada vraćati na početak,
ne zaslužujem te više ja,
sve bi isto bilo kao do sada.
Loše ponašanje moje
ne može se samo ukloniti,
a ja sam običan slabić,
sa time se ne mogu nikada izboriti.