Bežimo odavde

Nema muvanja, nema prevare,
hajde da bežimo odavde,
da tražimo našu sreću,
ne želim ovde da mi pale sveću.
Da se slade mojom tugom,
jer misle da pripadaš drugom,
dođi meni da pođemo srećnom prugom.
Da stignemo dok kasno nije,
da nam u životu bude lepše, veselije,
i oko srca toplije.
Da ne bude više boli,
dođi, da te moje srce voli,
da duša moja tebi se preda,
da uživa dok te moje srećno oko umiljato gleda.
Ne žeilim da te smuvam,
već od loših stvari da te sačuvam.
Da te čuvam kao malo vode na dlanu,
da nikada ne ostavim te samu,
da uvek bdijem nad tobom
i nikada da ti ne kažem "zbogom".
Eto to je moja želja,
da ti budem više od prijatelja.
Da ti budem vazduh koji dišeš,
za život ne tražim više.
To bi stvarno bila divota od zivota,
slavila bi se i godina stota.
Jer za dug, srećan život ništa više ne treba,
osim razumevanja i komada hleba.
Kada se dvoje shvate,
ni za čim oni ne pate,
dovoljni su jedno drugom,
da njihove grudi ne dišu tugom.