Ne misli na mene više

Devojčica moja zvao sam te ja,
to si zauvek za mene i ostala,
samo ću ja znati šta skrivaju tvoja oka dva,
šta ti duša oseća svakog trena
iako si u drugoga zaljubljena.
Moliću Boga da on nikada ne sazna
jer to bi za tebe bila najgora kazna.
Zato što pre zaboravi me,
i u naručje njemu kreni,
a ne meni.
I dok ga budeš ljubila nemoj misliti na mene,
zaboravićeš se, pa će topla suza iz oka da ti krene.
Može je primetiti,
pitati te zbog čega plačeš ti.
Odgovor mu nećeš dati,
jer kako da mu kažeš da nije radi njega,
da je zbog starih uspomena.
I plakaćeš dugo zato što istinu od njega kriješ,
a proklinjaćeš sebe zato što nikom ne smeš reći,
sve dok misliš o meni, biću uzrok tvojoj nesreći.
Ne znam kako ćeš tu bitku da dobiješ.
Nije lako zaboraviti naše dane,
plakaćeš uvek negde u uglu,
i nećeš moći iz očiju da sakriješ tugu.
Znam samo da jaka moraš biti,
i sa time se sama izboriti.
Ja još uvek zaboraviti te ne mogu,
tvoje lice, oči, usne, ruke,
kosu rasutu po mojim grudima,
mio pogled, tihi šapat, nežni dodir tvoj,
dok si me milovala, dok si me gledala,
dok si mi tiho šaputala: "Poljubi me mili moj".