Padajte kiše

Noćas me duša boli,
nema one koju mnogo voli,
Noćas me srce peče,
ostadoh sam ovo veče.
Ona ode u kišnu noć
ostavi me samog da zovem upomoć.
Zvati neću nikoga više ja,
tužna je moja i jadna sudbina.
Otišla je od mene
jer htela je tako,
srce me je zabolelo,
al' ispred nje nisam plak'o.
Letnje kiše do sada su tople bile
dok su me njene usne ljubile.
Više njenih usana nema,
kiša spira sve sa mene,
nadam se i uspomene.
Ostavi me voljeno biće,
srce moje od tuge pući će.
U kišno jutro maglovito svanuće.
izašla je iz naše kuće,
iz našeg malog doma
na kišu izašla je ona.
Kiša pada,
napusti me voljena žena sada.
Zadnja nada u meni se gasi,
od suza se napraviše talasi,
sudbino moja prokleta da si,
neka me progutaju reke talasi,
kada pored mene ona nije,
nek' me kiša zalije,
neka me potopi i od života odmori.
Kiša lije, meni do zivota nije.
Šta će meni živiot bez nje,
sa sobom odnela je deo mene.
Lijte kiše, potopite sve,
ništa više ne može biti kao pre!
Padajte hladne kiše,
ona neće biti moja više,
više neću biti njen ja,
ne voli mene moja malena.
Kapi kiše padaju na staklo,
voleo sam je iskreno i jako,
ali to vredelo nije,
uvek ispašta onaj ko voli iskrenije.