Voleo sam je

Voleo sam je,
a ne znam zašto,
i posle toliko godina
njije mi jasno.
Sada kada setim se nje,
kao nekad oči mi zasuze.
Tada je bilo od sreće,
sada od tuge.
Ne mogu srećan biti
od kada je nema.
Pustoš vlada u mojoj duši,
i sve oko mene sada me guši.
Nemam čak ni sna,
zbog nje razboleh se ja,
neću se oporaviti nikada,
nit' ću voleti ikada.
Prošla sreća je moja,
nestala duga prelepih boja,
sivilo moje dane prekrilo.
Ne čuju se više ni ptice,
samo vetar što iznad moje glave fijuče,
tugu moju u krug nosi,
pa mi ponovo istu vraća,
a srce moje sve to bolom plaća.
I tako iz dana u dan,
tužan starim i za njom žalim,
što ću bez nje da osedim.
Od želje da volim samo nju,
svoj život izgubiću.
Izgubiti život nije mi žao,
samo kada bi došla da je vidim na tren
i prisetim se kada sam bio njen.
To su zadnje misli moje,
na papir beli što ću staviti
i sa dušom se rastaviti.
Srce puno bola, puno jada,
na izdisaju duša ti se nada.
Da ti kaže šta si za nju bila,
a isto tako da si je samo ti uništila.
Napuštam ovaj svet sa tvojim likom
i sa onom divnom slikom,
dok si pored mene bila
i sreća oko nas,
što se sruši za tili čas.

Dodiri

Dodirni me pogledom,
dodirni me mislima,
dodirni me svojom dušom,
a ne prstima.

Želim da se dodirujemo
satima,
na javnom mestu,
tu želju imam čestu.

Dodirivanje meni tvoje prija,
dodiri, dodiri,
dodiri tvoje ruke
izazivaju u meni slatke muke.

Kada osetim dodir taj,
ne mogu da opišem osećaj,
kakav se u meni budi,
moram da se sklonim od drugih ljudi,
jer srce moje naprosto poludi.

Želju tu ne može da skrije
što u meni gori,
dok te duša moja
bez dodira voli.

Dodir je jako važan
makar i ovaj pogledom između tebe mene.
Kada ga osetim, krv mi brže protiče kroz vene.
To se zove povezanost mene i tebe.

Zato prestati da doditujem tebe neću,
takvo dodirivanje u mislima meni prija,
danima radost najveću čini meni
dodir tvoj i pogled sneni.

Suze pokajnice

I ove noći, kao i svake,
čujem tvoje korake.
Samoća me boli,
a duša još te voli.
Nisi tu, a ja te budan sanjam,
oči u mrak sklanjam,
da ne vidim suze što mi lice kvase,
a to je sve zbog tebe, zna se.
Otrovala si srce moje,
pa ne mogu bez ljubavi tvoje,
a tebe za to briga nije,
ne mariš za dečka iz provincije.
Koliko ću još da patim,
koliko da suze lijem?
Kako ću bez tebe sa životom bitku da bijem?
Ne mogu ti to reći,
od tuge za tobom u grob hladan ću leći.
Bez tebe života meni nema,
u mojoj duši tuga je mesto sreći uzela.
Mir je otišao od mene,
spokoja više nemam,
za hladan bezdan se spremam.
Nemoj da te savest muči,
nisi tome kriva ti,
jednostavno nisu nam se poklapali sni.
Nastavi da živiš srećno,
bez obzira što mene više biti neće,
seti me se ponekad
i na grob donesi mi poljsko cveće.
Upali sveću,
možda tako svaki put tebe videću.
Biće mi milo ako vidim tvoje suze
i uplakano lice,
jer ću znati da su te suze,
suze pokajnice.  

Padajte kiše

Noćas me duša boli,
nema one koju mnogo voli,
Noćas me srce peče,
ostadoh sam ovo veče.
Ona ode u kišnu noć
ostavi me samog da zovem upomoć.
Zvati neću nikoga više ja,
tužna je moja i jadna sudbina.
Otišla je od mene
jer htela je tako,
srce me je zabolelo,
al' ispred nje nisam plak'o.
Letnje kiše do sada su tople bile
dok su me njene usne ljubile.
Više njenih usana nema,
kiša spira sve sa mene,
nadam se i uspomene.
Ostavi me voljeno biće,
srce moje od tuge pući će.
U kišno jutro maglovito svanuće.
izašla je iz naše kuće,
iz našeg malog doma
na kišu izašla je ona.
Kiša pada,
napusti me voljena žena sada.
Zadnja nada u meni se gasi,
od suza se napraviše talasi,
sudbino moja prokleta da si,
neka me progutaju reke talasi,
kada pored mene ona nije,
nek' me kiša zalije,
neka me potopi i od života odmori.
Kiša lije, meni do zivota nije.
Šta će meni živiot bez nje,
sa sobom odnela je deo mene.
Lijte kiše, potopite sve,
ništa više ne može biti kao pre!
Padajte hladne kiše,
ona neće biti moja više,
više neću biti njen ja,
ne voli mene moja malena.
Kapi kiše padaju na staklo,
voleo sam je iskreno i jako,
ali to vredelo nije,
uvek ispašta onaj ko voli iskrenije.

Osmeh za druga

Tužno je lice tvoje
suze na njemu stoje.
Suza svaka ima cenu,
odbolujem svaku kap njenu.
I ako plačeš i tužnog si lica,
ja te iskreno volim, prava si drugarica.
Srce ti je veće i od kuće,
žao mi je što iz njega samo bol i tuga šapuće.
Ta bol i tuga što ti dušu jede,
voleo bih da nestane barem dok si pored mene.
Zaboravi na sve to što te boli
i pruži ruke čoveku koji te prijateljski voli.
Pokušaj sa mnom pronaći iskru sreće,
nikada te biće moje napustiti neće.
Nemoj tužna biti,
spreman sam sa tobom tugu pobediti!
Isteraj tugu iz tvog srca,
i oslušni moje što za tebe kuca.
Ne dozvoli da i ono zbog tebe bude tužno,
to osećanje jako je ružno.
Smogni snage, digni glavu,
videćeš da sam u pravu.
Tvoje oči tako su mi drage
nasmeši se, hajde skupi malo snage!
Nasmeši se, želim videti milo lice
nasmejane moje drage drugarice.
Ništa me više usrećiti neće,
nego kada vidim da ti je duša puna sreće.
Duševna sreća neće doći sama,
moraš se izboriti sa suzama.
Znam da ti lako nije
dok se tuga u tvom srcu krije.
Duša ti od bola puca,
osmehni se, pogledaj taj divni izlazak sunca.
Posle kiše dođe vedar dan,
zaboravi na svoju tugu,
osmehni se tvom dobrom starom drugu.

Prevara

Mane tvoje ja ne vidim,
a mojih se ispred tebe stidim,
što sam tebe ostavio
i sa drugom te prevario,
tvome srcu boli velike naneo,
na sebe kletvu tvoju navukao,
pa sada noću nemam sna
što te tako ranih ja.

Ranih te zbog druge žene,
zaljubih se u varljive oči njene.
Lažna ona beše sva,
ali ne znadoh za to ja.
Vešto je to od mene krila,
ljubav moju s' lakoćom pridobila,
od tebe me zauvek odvojila.

Lakoveran bio sam,
uskratih ti sve ono
što sa tobom snio sam.
Oduzeh tebi ono što ti prpada,
tvoja duša polako strada.
Sada se gorko kajem,
suze liti ne prestajem.

To mi pomoći baš ništa neće,
Izabrao sam tugu mesto sreće.
Tuga će od sada biti drug moj,
tek sada vidim ta žena i ja smo krivi spoj.

Nazad ne mogu više
sramim se onoga što sam tebi učino.
Celom dušom ljubila si mene,
a ja otišao bez pozdrava i objašnjenja,
okrenuo tebi leđa,
iako sam znao koliko te to vređa.

Ne zaslužujem oproštaj,
već najveću kaznu,
ja sam jedan od loših ljudi
koji više ništa dobro u sebi nema
što može da ti ponudi.

Zato nemoj nikada da ti žao bude,
želim ti da posle mene upoznaš dobre ljude.
Da jednom od njih daš srce tvoje
koji će da ga dušom svojom voli,
a ne kao ja da mu zadaje boli.

Volim te a ne zaslužujuem te!

Bašta jedne ljubavi

Imam baštu prelepog cveća,
a u srcu mome ne stanuje više sreća.
Sreća od mene daleko je,
nekom drugom otišla je.
Otišla je od mene ona,
moj najlepši cvet sad drugom miriše,
u mom životu nje nema više.
Cveće cveta i ovog leta.
Cveta ruža i lepo miriše,
samo ona pored mene nije više.
Duša moja veliku tugu krije.
Nemam volje ni snage da sedim sam u bašti,
ostao sam sam,
nekada najlepši cvet, sada je samo u mojoj mašti.
Mašta je sve što sada mogu imati ja,
u baštu ne ulazim godinama.
Za koga cveće da negujem,
kada njemu nemam s' kim da se radujem?!
Ponekad sednem na klupu
gde sam te držao za ruku,
gledam ružu crvene boje
koju je volelo srce moje
i koju sam tebi poklanjao,
da me lažno voliš nisam znao.
Da je bilo drugačije gde bi nam bio kraj,
od moje bašte postao bi mali raj.
U tom raju Anđeo moj bila bi ti.
O, sudbino, zašto mi to ne ispuni?
Pitanje stalno jedno imam ja,
zašto sam osuđen na tugu i samoću,
kada želim sreću s njom da delim,
sebe da joj dam, i da samo njoj pripadam?!
Cveće raste, cveta, vene,
mene bole uspomene.
Uspomene na srećne dane,
kada sam do zore rane
pored jasmina tebe ljubio
i u opojnom mirisu gubio.