Suze pokajnice

I ove noći, kao i svake,
čujem tvoje korake.
Samoća me boli,
a duša još te voli.
Nisi tu, a ja te budan sanjam,
oči u mrak sklanjam,
da ne vidim suze što mi lice kvase,
a to je sve zbog tebe, zna se.
Otrovala si srce moje,
pa ne mogu bez ljubavi tvoje,
a tebe za to briga nije,
ne mariš za dečka iz provincije.
Koliko ću još da patim,
koliko da suze lijem?
Kako ću bez tebe sa životom bitku da bijem?
Ne mogu ti to reći,
od tuge za tobom u grob hladan ću leći.
Bez tebe života meni nema,
u mojoj duši tuga je mesto sreći uzela.
Mir je otišao od mene,
spokoja više nemam,
za hladan bezdan se spremam.
Nemoj da te savest muči,
nisi tome kriva ti,
jednostavno nisu nam se poklapali sni.
Nastavi da živiš srećno,
bez obzira što mene više biti neće,
seti me se ponekad
i na grob donesi mi poljsko cveće.
Upali sveću,
možda tako svaki put tebe videću.
Biće mi milo ako vidim tvoje suze
i uplakano lice,
jer ću znati da su te suze,
suze pokajnice.  

Padajte kiše

Noćas me duša boli,
nema one koju mnogo voli,
Noćas me srce peče,
ostadoh sam ovo veče.
Ona ode u kišnu noć
ostavi me samog da zovem upomoć.
Zvati neću nikoga više ja,
tužna je moja i jadna sudbina.
Otišla je od mene
jer htela je tako,
srce me je zabolelo,
al' ispred nje nisam plak'o.
Letnje kiše do sada su tople bile
dok su me njene usne ljubile.
Više njenih usana nema,
kiša spira sve sa mene,
nadam se i uspomene.
Ostavi me voljeno biće,
srce moje od tuge pući će.
U kišno jutro maglovito svanuće.
izašla je iz naše kuće,
iz našeg malog doma
na kišu izašla je ona.
Kiša pada,
napusti me voljena žena sada.
Zadnja nada u meni se gasi,
od suza se napraviše talasi,
sudbino moja prokleta da si,
neka me progutaju reke talasi,
kada pored mene ona nije,
nek' me kiša zalije,
neka me potopi i od života odmori.
Kiša lije, meni do zivota nije.
Šta će meni živiot bez nje,
sa sobom odnela je deo mene.
Lijte kiše, potopite sve,
ništa više ne može biti kao pre!
Padajte hladne kiše,
ona neće biti moja više,
više neću biti njen ja,
ne voli mene moja malena.
Kapi kiše padaju na staklo,
voleo sam je iskreno i jako,
ali to vredelo nije,
uvek ispašta onaj ko voli iskrenije.

Osmeh za druga

Tužno je lice tvoje
suze na njemu stoje.
Suza svaka ima cenu,
odbolujem svaku kap njenu.
I ako plačeš i tužnog si lica,
ja te iskreno volim, prava si drugarica.
Srce ti je veće i od kuće,
žao mi je što iz njega samo bol i tuga šapuće.
Ta bol i tuga što ti dušu jede,
voleo bih da nestane barem dok si pored mene.
Zaboravi na sve to što te boli
i pruži ruke čoveku koji te prijateljski voli.
Pokušaj sa mnom pronaći iskru sreće,
nikada te biće moje napustiti neće.
Nemoj tužna biti,
spreman sam sa tobom tugu pobediti!
Isteraj tugu iz tvog srca,
i oslušni moje što za tebe kuca.
Ne dozvoli da i ono zbog tebe bude tužno,
to osećanje jako je ružno.
Smogni snage, digni glavu,
videćeš da sam u pravu.
Tvoje oči tako su mi drage
nasmeši se, hajde skupi malo snage!
Nasmeši se, želim videti milo lice
nasmejane moje drage drugarice.
Ništa me više usrećiti neće,
nego kada vidim da ti je duša puna sreće.
Duševna sreća neće doći sama,
moraš se izboriti sa suzama.
Znam da ti lako nije
dok se tuga u tvom srcu krije.
Duša ti od bola puca,
osmehni se, pogledaj taj divni izlazak sunca.
Posle kiše dođe vedar dan,
zaboravi na svoju tugu,
osmehni se tvom dobrom starom drugu.

Prevara

Mane tvoje ja ne vidim,
a mojih se ispred tebe stidim,
što sam tebe ostavio
i sa drugom te prevario,
tvome srcu boli velike naneo,
na sebe kletvu tvoju navukao,
pa sada noću nemam sna
što te tako ranih ja.

Ranih te zbog druge žene,
zaljubih se u varljive oči njene.
Lažna ona beše sva,
ali ne znadoh za to ja.
Vešto je to od mene krila,
ljubav moju s' lakoćom pridobila,
od tebe me zauvek odvojila.

Lakoveran bio sam,
uskratih ti sve ono
što sa tobom snio sam.
Oduzeh tebi ono što ti prpada,
tvoja duša polako strada.
Sada se gorko kajem,
suze liti ne prestajem.

To mi pomoći baš ništa neće,
Izabrao sam tugu mesto sreće.
Tuga će od sada biti drug moj,
tek sada vidim ta žena i ja smo krivi spoj.

Nazad ne mogu više
sramim se onoga što sam tebi učino.
Celom dušom ljubila si mene,
a ja otišao bez pozdrava i objašnjenja,
okrenuo tebi leđa,
iako sam znao koliko te to vređa.

Ne zaslužujem oproštaj,
već najveću kaznu,
ja sam jedan od loših ljudi
koji više ništa dobro u sebi nema
što može da ti ponudi.

Zato nemoj nikada da ti žao bude,
želim ti da posle mene upoznaš dobre ljude.
Da jednom od njih daš srce tvoje
koji će da ga dušom svojom voli,
a ne kao ja da mu zadaje boli.

Volim te a ne zaslužujuem te!

Bašta jedne ljubavi

Imam baštu prelepog cveća,
a u srcu mome ne stanuje više sreća.
Sreća od mene daleko je,
nekom drugom otišla je.
Otišla je od mene ona,
moj najlepši cvet sad drugom miriše,
u mom životu nje nema više.
Cveće cveta i ovog leta.
Cveta ruža i lepo miriše,
samo ona pored mene nije više.
Duša moja veliku tugu krije.
Nemam volje ni snage da sedim sam u bašti,
ostao sam sam,
nekada najlepši cvet, sada je samo u mojoj mašti.
Mašta je sve što sada mogu imati ja,
u baštu ne ulazim godinama.
Za koga cveće da negujem,
kada njemu nemam s' kim da se radujem?!
Ponekad sednem na klupu
gde sam te držao za ruku,
gledam ružu crvene boje
koju je volelo srce moje
i koju sam tebi poklanjao,
da me lažno voliš nisam znao.
Da je bilo drugačije gde bi nam bio kraj,
od moje bašte postao bi mali raj.
U tom raju Anđeo moj bila bi ti.
O, sudbino, zašto mi to ne ispuni?
Pitanje stalno jedno imam ja,
zašto sam osuđen na tugu i samoću,
kada želim sreću s njom da delim,
sebe da joj dam, i da samo njoj pripadam?!
Cveće raste, cveta, vene,
mene bole uspomene.
Uspomene na srećne dane,
kada sam do zore rane
pored jasmina tebe ljubio
i u opojnom mirisu gubio.

Poplava

Kiša pada,
sve moje strada,
kiša lije,
potapa moje najmilije.
Stani kišo, stani ti,
nemoj sve potopiti,
protiv tebe ne možemo se boriti.
O, moj Bože,
molim ti se ja,
neka prestane kiša ta.
Ne mogu da gledam
ova strašna stradanja,
strada čovek iz neznanja,
želi da spasi svoja imanja.
Ne zna da potiv Tvoje volje
ne može da zaustavi ni kišu ni poplave.
Molim se ovog časa
Tebi Bože ja,
neka kiša stane,
poplave su na sve strane.
Stradanje nam preti,
ne želim mreti,
barem još malo hteo bih živeti.
Molim se da sunce grane
i silnu vodu osuši,
da nam zemlja rodi,
hleb nas nasušni,
da nas glad ne muči.
Bože naš svemoćni,
Ti se pitaš, Ti odluči.
Spasi nas sve,
dozvoli da bude kao pre.
Da imamo četiri godišnja doba,
da nam je uvek suva soba,
da ne strahujemo od klizišta,
da se ne zatru naša ognjišta.
Molim ti se, pomozi nam Bože
iz ove kože u drugu se ne može.
Uzdam se u Tebe,
i poklanjam Ti sebe,
i život svoj dajem ti ja,
vodi me tvojim putem,
putem bez stradanja.
Ti si jedini Gospod moj.
Spasi nas, Bože, spasi,
u život nas vrati.
Znam da smo trebali tebe poslušati,
i na tvoju stranu uvek stati,
jer nam samo Ti možeš život dati.
Spusti na nas blagu, milu silu,
da osetimo da smo bezbržni u Tvom krilu.

Prava ljubav

Oko tvoje mene milo gleda,
tvoje usne slađe su od meda,
kada me poljube,
srce moje tebi se preda.

U tvom poljipcu uživam ja,
pokraj tebe srećan sam, i biću godinama.
Poljubac tvoj ima čudnu moć,
ljubi me, ljubi i ovu noć.

Želim ova noć da dugo traje,
dok primam poljupce tvoje, i nežne tople zagrljaje.
Zagrljaji tvoji meni puno znače,
grli me, grli, moje nežno, umiljato mače.

Svaki tvoj zagrljaj, vodi me pravo u raj,
zato me grli, ljubi i ne puštaj.
Što me duže ljubiš u meni veću želju budiš,
da ti svoje srce zauvek dam, i da više ne budem nikada sam.

Daću srce svoje tebi,
a zašto i ne bi.
Pored tebe sam sigurno neću biti, a ni pogrešiti
što tebi srce dajem, neću da se kajem.

Moje ću ti srce dati i znam da neće više biti tužno,
i da mu se neće dogoditi ništa ružno.
Pokraj tebe će mi biti srećni dani svi,
grli me, ljubi samo ti.

To će biti ono pravo,
da po prvi put kažem srećo moja zdravo,
zdravo tvoje usne i dalje su kao med slatke,
a noći suviše kratke.

Dan brzo dođe,
brojim sate mislim na te,
i čekam da padne tama
da te ljubim moja mala.

Dok me grliš nije šala,
ti si meni sve svoje dala.
Sve svoje noći, sve svoje dane,
pored tebe moje srce ne može da stane.

Kuca srce moje tik tak,
ja sam tvoj nestašni dečak,
koga si čekala ti,
da ti usne poljubi i za tobom glavu da izgubi.

Zato sada ljubi me, voli me ti,
da odem od tebe ne dozvoli mi.
Da pored tebe nađem mirnu i srećnu luku,
pruži mi pruži svoju nežnu malu ruku.