Prava ljubav

Oko tvoje mene milo gleda,
tvoje usne slađe su od meda,
kada me poljube,
srce moje tebi se preda.

U tvom poljipcu uživam ja,
pokraj tebe srećan sam, i biću godinama.
Poljubac tvoj ima čudnu moć,
ljubi me, ljubi i ovu noć.

Želim ova noć da dugo traje,
dok primam poljupce tvoje, i nežne tople zagrljaje.
Zagrljaji tvoji meni puno znače,
grli me, grli, moje nežno, umiljato mače.

Svaki tvoj zagrljaj, vodi me pravo u raj,
zato me grli, ljubi i ne puštaj.
Što me duže ljubiš u meni veću želju budiš,
da ti svoje srce zauvek dam, i da više ne budem nikada sam.

Daću srce svoje tebi,
a zašto i ne bi.
Pored tebe sam sigurno neću biti, a ni pogrešiti
što tebi srce dajem, neću da se kajem.

Moje ću ti srce dati i znam da neće više biti tužno,
i da mu se neće dogoditi ništa ružno.
Pokraj tebe će mi biti srećni dani svi,
grli me, ljubi samo ti.

To će biti ono pravo,
da po prvi put kažem srećo moja zdravo,
zdravo tvoje usne i dalje su kao med slatke,
a noći suviše kratke.

Dan brzo dođe,
brojim sate mislim na te,
i čekam da padne tama
da te ljubim moja mala.

Dok me grliš nije šala,
ti si meni sve svoje dala.
Sve svoje noći, sve svoje dane,
pored tebe moje srce ne može da stane.

Kuca srce moje tik tak,
ja sam tvoj nestašni dečak,
koga si čekala ti,
da ti usne poljubi i za tobom glavu da izgubi.

Zato sada ljubi me, voli me ti,
da odem od tebe ne dozvoli mi.
Da pored tebe nađem mirnu i srećnu luku,
pruži mi pruži svoju nežnu malu ruku.