Poplava

Kiša pada,
sve moje strada,
kiša lije,
potapa moje najmilije.
Stani kišo, stani ti,
nemoj sve potopiti,
protiv tebe ne možemo se boriti.
O, moj Bože,
molim ti se ja,
neka prestane kiša ta.
Ne mogu da gledam
ova strašna stradanja,
strada čovek iz neznanja,
želi da spasi svoja imanja.
Ne zna da potiv Tvoje volje
ne može da zaustavi ni kišu ni poplave.
Molim se ovog časa
Tebi Bože ja,
neka kiša stane,
poplave su na sve strane.
Stradanje nam preti,
ne želim mreti,
barem još malo hteo bih živeti.
Molim se da sunce grane
i silnu vodu osuši,
da nam zemlja rodi,
hleb nas nasušni,
da nas glad ne muči.
Bože naš svemoćni,
Ti se pitaš, Ti odluči.
Spasi nas sve,
dozvoli da bude kao pre.
Da imamo četiri godišnja doba,
da nam je uvek suva soba,
da ne strahujemo od klizišta,
da se ne zatru naša ognjišta.
Molim ti se, pomozi nam Bože
iz ove kože u drugu se ne može.
Uzdam se u Tebe,
i poklanjam Ti sebe,
i život svoj dajem ti ja,
vodi me tvojim putem,
putem bez stradanja.
Ti si jedini Gospod moj.
Spasi nas, Bože, spasi,
u život nas vrati.
Znam da smo trebali tebe poslušati,
i na tvoju stranu uvek stati,
jer nam samo Ti možeš život dati.
Spusti na nas blagu, milu silu,
da osetimo da smo bezbržni u Tvom krilu.