Godine mladosti naše

Srećan sam dok ležim pored tebe, ćutke,
dok ti usne ljubim,
Zamišljam da kosu ti milujem,
i da oči tvoje prelepe boje
želim baš noći ove.
I tvoj dodir usana nežnih
sve što želim to je sad,
ljubi me ljubi dok sam jošte mlad.
Kada ostarim sećaću se rado,
želim da te volim dok je srce još mlado.
Daj mi tvoje telo, pokaži mi čari sve,
ne mogu više izdržati,
moram da volim te.
Godine brzo prođu,
mladost kratko traje,
pokloni mi sebe
da se posle tvoje srce ne kaje.
Sve što jednom prođe
više se ne vraća,
prilika je sada dok si jošte mlada,
Kroz koju godinu mladi biti više nećemo,
dopusti sada sebi sve
da se kasnije toga sećamo.
Kada kosa osedi i godine prođu
sećanja na lepe trenutke dobro dođu.
Sećanje na lepe trenutke
izazvaće bujicu sreće
na tvom licu blagi osmeh,
a ja tebe nasmejanu pamtiću zauvek.
Neće mi smetati kada budem
odlazio sa ovog sveta,
sa tobom proživeo sam lepo mladalačka leta.
Na usnama poneću samo ime tvoje
i poslednjim dahom reči: "Voleo sam za oboje".
Ako se budemo sreli
u nekom drugom životu
pružiću ti ruku i pitati:
"Jesi li spremna da potražimo neku mirnu luku?" 

Za jednu malu iz školskih dana

Požutele su stranice života mog
otkako nisam u srcu tvom.
Polako se cepaju,
i u zaborav padaju.
Nemam ih s' kim listati,
niti nešto lepo u njih napisati.
Od tuge za tobom ruka podrhtava,
a stranice vreme uništava, briše
jer ti ne voliš mene više!
Uništenju tom moje se srce više ne protivi,
jer bez tebe kroz njih ne želi više da živi.
Nada se da će biti duši lakše
kada zadnja napisana uspomena iz nje na tebe nestane.
Možda će srce moje moći lek da pronađe,
a onda voleti tebe da prestane.
Ostaće samo na srcu rana
koju mi je nanela jedna mala iz školskih dana.
Ranu tu koju nosim na srcu ostaće večno.
Svoju ljubav duša moja neće moći dati više nijednoj.
Dok god živi sebe će da krivi,
jer ne može sa tobom život da proživi.
Ove rime nose tvoje ime,
ja te molim ne zaboravi me!

Hej, crna noći

Teško mi je preko dana
jer mi ne dolazi moja mala.
Od kada mi se ne javlja
noć mi teško pada,
a srce moje naglo strada
što ne znam gde je sada.
Dok napolju kiša lije
bez nje strašno mi je.
Hej crna noći
moja drugo,
ne tražim ti ništa drugo,
samo moju malu
ove noći ka meni pošalji
da tugu sa moga srca otkine i baci,
a mene tužnog lica spasi.
Ona je pravi melem za moje boli,
samo nju moje srce voli.
Duša samo nju želi,
nju čekam život svoj celi.
A ako ove noći
ne može doći
moji će nestati o sreći snovi.
Odleteće i poslednja nada,
duša i srce moje naglo će da strada.
Zato molim noć ovu
da joj do mog srca pokaže put
i dovede je do mojih vrata
da mi mala stavi svoje
nežne ruke oko vrata.
Da mi nežni poljubac da
i da se uveri da ne mogu bez nje ja.

Anđeoski pogled

Taj Anđeoski pogled
što skrivaš od mene vešto
govori nešto
bez ijedne reči,
poljubiću ti usne
i to ćutke,
ne dam od mene niko da te uzme.
Niko ne može da me spreči
da ti poljubac dam
i da od tebe uzvraćeni primam.
A kada ti usne dotaknem
u plamen ću da se pretvorim.
Ah! Nimalo se ne kajem
da iste sekunde
mene više među živima ne bude.
Rizikovaću pa šta Bog da
izdržati više ne mogu ja.
Taj rizik se isplati
iako može i glavom da se plati.
Platiću ga i dvostruko
samo da te poljubim
moja zlatna jabuko.
Pitam se...
Ljubiti Anđela da li je greh?
Ako je greh, najslađi je,
Anđeli su Božanska bića,
dok ljubim tebe
opijen sam i bez pića.
Poljubac taj koji meni daješ,
dok me gledaš,
i dok mi se predaješ.
Razum mi se muti,
tvoj poljubac meni snagu da,
za usnama tvojim ove noći ludim ja.
Anđelak moj noćas budi ti,
usne tvoje na obraz moj nežno stavi,
na trenutak da zaboravim
kako mi je na javi,
jer si ti samo u noćima moj Anđeo pravi.
Pošto u snovima samo mi se javljaš
ostani do jutra,
za to vreme neću misliti na sutra
i kvariti ovu noć
koju mi je Bog dao,
i tebe kao Anđela u snove moje meni poslao,
da zalečiš osmehom tvojim moje rane,
da mi snage daš da izdržim naredne dane.

Kajaćeš se jednog dana

Kajaćeš se jednog dana
kada ostaneš tužna,
uplakana, sama.
Duša će te mnogo boleti,
naš rastanak nećeš moći preboleti.
 Srce će pući moje,
 voleo sam za oboje,
očigledno to nisi primetila
kada si se drugome nasmešila.
Ja bih prešao preko svega
ali ti sada volis, ljubiš njega.
Samo ta ljubav, znaj
neće imati srećan kraj,
Biće jako kratka
jer ti njemu nisi slatka.
On te ne voli kao ja,
i nikad neće srce da ti da.
Sa tobom će biti
dok ne nađe novu žrtvu,
a tebe će ostaviti uplakanu,
samu i zabrnutu.
Ove reči mnogo su teške,
oprosti mi, pišem ti ih
jer drugačije ne možeš uvedeti svoje greške.
Daj otvori oči dok još ima šanse,
a ja ću preći preko svega,
da počnemo sve ispočetka,
da ne bude tužnog završetka.

Da li sam ti još uvek drag?

Usred zime šapućem tvoje ime,
i pokušavam da složim neke rime
u kojima si ti,
da se moje srce na te podseti,
na leto šezdesetpeto,
kada smo se prvi put videli
i jedno drugom svideli.
Beše to vreo julski dan
kada sam na plažu pošao sam.
Sretoh tebe tad.
Imala si slamnati šeširic,
haljinu od svile,
a oči boje plavog mora
na kome nas je kasnije stalno zaticala zora.
Volela si duge šetnje,
ljubio sam ti usne meke.
Gledao u sjaj oka tvog,
nisi mogla bez dodira mog.
Lepo beše leto šezdesetpeto,
još se sećam ja
u ovim hladnim januarskim danima.
Hladno je mraz steže,
a u mom srcu toplina,
sećanje na tebe sve oko mene otapa,
u mojoj duši vatru razbuktava.
Znam nikada te više sresti neću,
i uspomenu na tebe u grob odneću.
Nikom neću reći tvoje ime,
dok god živim sećaću se tebe svake zime,
kada snegovi zaveju svaki trag
pitaću sebe da li sam ti još uvek drag.

Kad kazaljke se sklope

Noćas kada se kazaljke starog sata poklope
i otkuca u ovoj godini zadnji čas,
misliću na tebe, misliću na nas.
Poželecu tebi svako dobro,
svu sreću ovog sveta.
To što nisam sa tobom
nemoj da ti u tom trenutku zasmeta.
Znam da je drugačije trebalo biti,
da smo hteli nešto više,
ali sudbina svakom od nas nešto drugo piše.
Nismo mogli protiv nje
a dali smo od nas sve.
Ovome se nadali nismo ni ja ni ti,
odvojeni smo kilometrima, daljina nas deli.
Nismo o tome maštali, nismo tako hteli,
odvojeni smo za život celi.
Život je rekao drugo,
bacio nas na dva različita kraja sveta.
Tebe na sever, mene na jug,
u mom srcu ostala si jedina zena, jedini iskreni drug.
I uvek pred godinu novu lice mi prekrije tuga,
jer se setim tebe, iskrenog mog druga.
Možda se neko sada već pita
kako žena muškarcu drug biti može,
a ja vam kažem, i ništa neću da lažem.
Sve moje tajne znala je ona,
tajne njene sve znao sam ja,
dobro ih čuvasmo u našim srcima.
Iz ove pesme saznaće ona još tajnu jednu,
kada je otišla od mene, shvatih da je zavoleh i kao ženu.
Toliko mi sada fali, da suza mi niz lice iz oka krene
kada otvorim oči, i vidim da je nema pored mene.
Stegnuću srce, obrisati suzu da joj ne bude teška,
što sam dopustio da ode ipak je moja greška.
Za sreću njenu zamolicu Anđele
ako ne znam gde je i ako nije pored mene.