Da li sam ti još uvek drag?

Usred zime šapućem tvoje ime,
i pokušavam da složim neke rime
u kojima si ti,
da se moje srce na te podseti,
na leto šezdesetpeto,
kada smo se prvi put videli
i jedno drugom svideli.
Beše to vreo julski dan
kada sam na plažu pošao sam.
Sretoh tebe tad.
Imala si slamnati šeširic,
haljinu od svile,
a oči boje plavog mora
na kome nas je kasnije stalno zaticala zora.
Volela si duge šetnje,
ljubio sam ti usne meke.
Gledao u sjaj oka tvog,
nisi mogla bez dodira mog.
Lepo beše leto šezdesetpeto,
još se sećam ja
u ovim hladnim januarskim danima.
Hladno je mraz steže,
a u mom srcu toplina,
sećanje na tebe sve oko mene otapa,
u mojoj duši vatru razbuktava.
Znam nikada te više sresti neću,
i uspomenu na tebe u grob odneću.
Nikom neću reći tvoje ime,
dok god živim sećaću se tebe svake zime,
kada snegovi zaveju svaki trag
pitaću sebe da li sam ti još uvek drag.