Za jednu malu iz školskih dana

Požutele su stranice života mog
otkako nisam u srcu tvom.
Polako se cepaju,
i u zaborav padaju.
Nemam ih s' kim listati,
niti nešto lepo u njih napisati.
Od tuge za tobom ruka podrhtava,
a stranice vreme uništava, briše
jer ti ne voliš mene više!
Uništenju tom moje se srce više ne protivi,
jer bez tebe kroz njih ne želi više da živi.
Nada se da će biti duši lakše
kada zadnja napisana uspomena iz nje na tebe nestane.
Možda će srce moje moći lek da pronađe,
a onda voleti tebe da prestane.
Ostaće samo na srcu rana
koju mi je nanela jedna mala iz školskih dana.
Ranu tu koju nosim na srcu ostaće večno.
Svoju ljubav duša moja neće moći dati više nijednoj.
Dok god živi sebe će da krivi,
jer ne može sa tobom život da proživi.
Ove rime nose tvoje ime,
ja te molim ne zaboravi me!