Anđeoski pogled

Taj Anđeoski pogled
što skrivaš od mene vešto
govori nešto
bez ijedne reči,
poljubiću ti usne
i to ćutke,
ne dam od mene niko da te uzme.
Niko ne može da me spreči
da ti poljubac dam
i da od tebe uzvraćeni primam.
A kada ti usne dotaknem
u plamen ću da se pretvorim.
Ah! Nimalo se ne kajem
da iste sekunde
mene više među živima ne bude.
Rizikovaću pa šta Bog da
izdržati više ne mogu ja.
Taj rizik se isplati
iako može i glavom da se plati.
Platiću ga i dvostruko
samo da te poljubim
moja zlatna jabuko.
Pitam se...
Ljubiti Anđela da li je greh?
Ako je greh, najslađi je,
Anđeli su Božanska bića,
dok ljubim tebe
opijen sam i bez pića.
Poljubac taj koji meni daješ,
dok me gledaš,
i dok mi se predaješ.
Razum mi se muti,
tvoj poljubac meni snagu da,
za usnama tvojim ove noći ludim ja.
Anđelak moj noćas budi ti,
usne tvoje na obraz moj nežno stavi,
na trenutak da zaboravim
kako mi je na javi,
jer si ti samo u noćima moj Anđeo pravi.
Pošto u snovima samo mi se javljaš
ostani do jutra,
za to vreme neću misliti na sutra
i kvariti ovu noć
koju mi je Bog dao,
i tebe kao Anđela u snove moje meni poslao,
da zalečiš osmehom tvojim moje rane,
da mi snage daš da izdržim naredne dane.