Dva srca naša

Veselo je noćas srce moje,
tebi na tome zahvalno je.
Boli i tuge u njemu više nema
otkada si ti u moj život ušla,
tuga je svojim putem
dalje od mene otišla.
Oslobodila je mesto sreći
kojoj nema više kraja,
sudbina sreće sada naša srca spaja.
Pronašle se duše naše dve,
u začaranom krugu
napustile su tugu,
a sreću privukle sebi,
koja je svakim danom sve veća i lepša,
kao cvet ruže crvene u maju
kada se rascveta,
obasjana toplim sunčevim zracima
što miluju latice njene
tek otvorene,
koje ispuštaju mris opojni i mio,
kao kosa tvoja kada prosipa se po licu mom,
dok me nežno ljubiš ti,
dok tonem ja u san
opijen mirisom kose tvoje, i tobom očaran.
Tako iz dana u dan,
naša ljubav je sve veća,
u srca naša mesto tuge i plača
uselila se ljubav i sreća,
koja je svakim danom sve lepša, veća i jača.

Spasimo duše naše

Volim tebe, to se očigledno vidi,
 moja ličnost toga se ne stidi.
 Celi svet volim ja,
 neka svako zna!
 Voleti, mene sram nije,
 nesrećan je onaj koji ljubav krije.
 Ljubav nam je od Boga dana,
 nijedna duša ne može da živi sama.
 Zašto to lepo osećanje kriti,
 i celog života svog u duši tužan biti?
 Volite se ljudi kako Isus propoveda,
 spasimo čovečanstvo sve većih nereda.
 Bez ljubavi svet polako u nepovrat tone,
 čovečanstvo grabi napred ka ponoru svome.
 Bez zdrave ljubavi svet će propasti,
 čovečanstvo celo sa planete nestati!
 Zemlja će nas žive progutati,
 u oganj vatre žive gurnuti,
 odakle nam izlaza nema,
 zar ne vidite ljudi kakvo zlo nama se sprema?!
 Otvorite srca svoja,
 dok još za spas duše kasno nije,
 zar pored otvorenih očiju ne vidite
 šta se iza ovoga krije!?
 Dopustite svetom Duhu
 da prosvetli srca vaša,
 i u njima ponovo ljubav vašu probudi,
 da zemlja ne postane hladan kamen,
 da nas ne proguta strašni plamen!

Bol u duši

 Ove noći dok napolju lije kiša,
 moje srce ne može da se stiša.
 Ti nisi kraj mene,
 a moja duša misli na tebe.
 Dok napolju vetar piri,
 duša moja ne može da se smiri.
 Žali za tobom
 zašto si mi rekla zbogom,
 zašto ode iz zagrljaja mog
 kada si bila deo nje, duše moje,
 sada od tuge klonule.
 Mučno mi je bez tebe živeti,
 dan sam pretvorio u noć,
 a noć u dan, tako mi je lakše.
 Trudim se da te zaboravim
 i misli od tebe oslobodim.
 A zaborav nikako da dođe,
 i bol za tobom neće da prođe.
 Boli me isto kao onog dana
 kada si me napustila, i u nepoznato otišla sama,
 bez ijedne reči.
 O, da sam mogao da sprečim to,
 sigurno bi bili i dan danas zajedno!
 Da li nam zvezde naklonjene bile nisu,
 ili su na nas kletve bačene,
 to nikada neću saznati.
 Bez tebe ostaće mi rana na duši,
 i misao na tebe koja će stalno da me guši,
 da me proganja do sudnjeg dana,
 duša će mi biti puna rana,
 rana koja će i tamo da boli,
 jer nije imao niiko ovde iskreno,
 stvarno da me voli.

Ako se odlučiš

 Ako se odlučiš da me voliš,
 da mi svoje srce daš
 molim te požuri, ja mogu strpljiv biti, i čekati,
 ali život ne čeka nas!

 Ako se odlučiš
 da svoje srce meni daš,
 obećavam da će uvek srećno biti,
 i da nikada tugu neće osetiti.

 Ako se odlučiš da mi pokloniš bistri pogled tvoj,
 dajem obećanje da ništa ga zamutiti ne sme,
 ostaće večito bistar
 kao bistra voda iz narodne pesme.

 Ako se odlučiš ruku dati meni,
 ja ti obećavam da ću svoje srce
 dati najboljoj ženi,
 a ta žena
 to si ti.

 I dajem obećanje da sve što sam ti obećao, to ću i ispuniti!

 Nije to samo moja prazna priča,
 ti si uvek bila deo moga bića,
 tako želim da ostane do kraja
 bez tebe meni nema obećanog' raja.

Molitva

Zagledan u plavetnilo neba,
molim dragog Boga
da mi samo da ono što mi treba,
ni manje, ni više,
taman toliko
da duša može lako da diše!
Da mi da snagu i volju
da stvaram budućnost bolju.
Da svaku prepreku lako prebrodim
i da nađem ono za čim hodim!
Da sretnem osobu sličnih pogleda,
što joj se duša u dobroti ogleda!
U ova zla vremena,
teško je naići na osobu čiste duše
i mekog srca,
koje će kada treba za mene da kuca,
da mi podršku daje
i kada snage nemam da idem napred dalje,
nikako da ne posustajem
i da ne odustajem,
već odlučno
i sigurno svome cilju stići,
a sve zamke na putu zaobići!
Takva osoba siguno da postoji,
možda se i ona Bogu moli
da nađe osobu sličnu meni,
da i ona svoj život na bolje izmeni.
Možda ćemo se nekada i sresti,
onako slučajno, ispod oblačnog neba,
možda pošalje mi Bog
baš onu koja moje srce treba.
Zahvalan ja Bogu biću,
ako usliši molitvu meni,
i sastavi me sa takvom ženom,
jakom, dobrom i poštenom.
Da sa njom doživim životni sjaj,
a kada vreme dođe
da zajedno idemo Bogu u Raj.

Izgubljeni snovi

Polako prolaze,
odmiču lagano poslednji dani leta,
poslednja letnja kiša lije,
prozor mi mije,
ja uz njega sedim sam
i o tebi sada razmišljam.
Obuzela me neka tuga,
voleh te prvo kao druga.
Kako su prolazili dani
Amorova strela naša srca rani.
Ti si mi ušla u dušu,
i dala joj pravi sjaj,
mislio sam s' tobom ići
cvetnim drumom pravo u Raj.
Ta mi se želja ostvarila nije!
U tvojim očima ugasio se plamen,
koji ne beše tako malen.
Osetih tada da ti više nisam drag,
i tvoj zagrljaj od tada postao je blag.
U tom trenu znao sam
da ti više nisam mio,
i da nema više one sreće
o kojoj sam zajedno sa tobom snio!
Ni dan jedan ne prođe
da me tuga ne slomi,
padoše u vodu svi moji lepi snovi!
Ponekad pomislim
da ćeš ponovo doći,
i da će nam biti lepo
kao one noći
kada su nam srca zakucala jako,
kada smo oboje pomislili
da to neće i ne može prestati nikako.
Neočekivano, kada se najmanje nadaš,
baš tada se desi da potpuno stradaš.
Ja o tebi često razmišljam,
ali srce moje kaže ti o meni sve ređe!
Volim što je tako,
ako patim ja, ne moraš patiti ti,
barem jednom od nas dvoje
neka budu ispunjeni sni.

Pesma prijateljici

Prijateljice moja draga,
velika je tvoja snaga.
Kada mi je bilo najteže
ruku ti si meni svoju pružila,
i bez predrasuda, kada niko nije hteo,
sa mnom si se družila.
Na prijateljstvu tvom veliko ti hvala,
ti mene u teškim trenucima
nikada nisi napuštala.
Pravi drug ti si meni uvek bila,
kada sam bio tužan
u tvom oku suza se krila.
Ali nisi dozvolila da je ja vidim
već mi pružala podršku,
dala si mi nova krila da ponovo uzletim,
letim, i sada se toga setim.
Da brže prebrodim tugu,
pružila si mi tvoju prijateljsku ruku,
i hrabro sa mnom stazom posutom trnjem pošla,
neplašeći se odakle bi nevolja došla.
Nismo znali kuda, gde i kako,
ali, eto, prošli smo kroz gusto trnje nekako!
Verovali smo u čuda
koja su se na kraju i dogodila,
ostala je zdrava moja glava tvrdoglava!
Srećan sam što tebe za prijatelja imam,
od sada ću bolje da te pazim i čuvam,
jer boljeg prijatelja od tebe sresti neću,
ti zasluzuješ ovog sveta svu sreću!