Moja Kaća

Tako sam srećan
kada sam pored tebe,
želim da vreme stane
zora nikada da ne svane.
Da noć večno traje
da mogu da gledam
ta tvoja oka dva
što svakoj noći
sjaj čudesni daju
i najlepše u crnoj noći blistaju.
Oči su ti nežno plave
kao talasi reke Save,
a trepavice duge crne,
kada ih osetim
moje srce pretrne.
Kosu imaš dugu, crnu,
kao noć bez meseca što je.
Često se desi
da u njoj izgubim prste svoje
kao putnik
kad ga noć tamna stigne,
a on pokušava
naći izgubljeni trag,
kao kad ja slušam tvoje srce
koje kaže da još sam ti drag.
I vrati me na put sreće,
da li na svetu postoji išta lepše
od tog osećaja,
kada tamna noć naša tela spaja,
a grudi naše su pune nežnih uzdisaja!
To je ono što nas veže,
kada si sa mnom
svaka noć je mnogo kraća,
volim te, volim, moja Kaća.

Opraštam ti sve

Godine prošle su mnoge,
sedim sam u uglu moje sobe,
razmišljam o tebi,
a kako i ne bi,
kada sam te voleo, život ti svoj dao,
a sada bez tebe ostao.

Ne nije mi žao,
ludo sam ti verovao,
i u priče koje si mi pričala
verovao sam ti ja,
a ti si me lagala.
Sada živim sam
nikog nemam srce da mu dam.

Ti si daleko od mene,
i ne zanimaju te uspomene.
Vratiti se nikada nećeš,
novim putem
u budućnost lepšu krećeš
i novu stranicu života svog okrećeš.

Ali, nikad ne reci nikad,
možda se jednog dana
pokaješ sama,
i priznaš da sam te pazio i mazio,
da ti je lepo bilo
moje toplo krilo.
Zaštićena od svega,
bez potrebe si iskočila iz njega,
i otišla bez traga,
moja draga.

Pamtim ja sve to,
ali ti opraštam,
i ako slučajno se vratiš
imaš gde,
može opet biti kao pre,
ja nikada prestati neću
da volim te!

Lepo je voleti

Kada se zaljubiš,
i osetiš da ti duša gori,
da si srećan,
dovoljno je samo
da te neko voli,
da ti sklopi ruke oko vrata,
dovoljan je njen pogled
upućen prema tebi,
da te blaga jeza hvata,
i da ostaješ bez daha.

Ne trebaš ništa reći,
tvoj svetlucavi pogled
govori njoj sve,
kao otvorenu knjigu
pročitala te je.

Bez ijedne reči izgovorene,
reći će ti i ona sve,
neće biti potrebne reči "volim te".
Dovoljan će biti pogled njen,
da osetiš da si
u njenom srcu zauvek zarobljen.

Zarobljenik njenog srca
zauvek ću biti,
ne želim iz njega nikada izaći
jer bez nje ne umem se u životu snaći.

Ti si moje sunce

Ne bojim se hladnoće, tame,
noći bez zvezda,
već se bojim samoće,
hvata me jeza.
Ostati bez tebe,
srce mi se ledi,
zato što te voleh
život svoj celi.
Pomisao da ću tebe izgubiti,
i da ćeš otići od mene daleko,
da ništa vredeti neće
što sam do sada stek'o.
Jer, bez tebe ništa vredno nije,
ti si snaga moje volje,
što me pokreće da tragam
za onim što je za mene bolje,
što mi ulepšava dane,
a to si ti.
Uz tebe srce mi uvek veselo kuca,
uz tebe se osećam kao suncokret
ispod žarkog sunca
što ga svojim zrakom greje,
a suncokret svoju glavu okreće
za toplim sunčevim zrakom
što ga mami
kad ostanu sami.
Stidljivo mu osmehom svojim,
svoju zahvalnost vraća za toplinu
koju je dobio,
isto kao kada sam ja tebe ljubio,
i bio ti zahvalan
za svaki nežni dodir tvoj,
jedini živote moj.

Zaboraviću te

Neću ti reći ništa više,
i to će biti kraj naše priče.
Samo želim da znaš
da sam te uvek voleo ja,
moja malena,
i nesrećan bio,
jer ti nisi primećivala to
iako smo uvek bili zajedno.
Gledala si na mene kao na druga,
a nisi znala da se u mom srcu krije tuga,
jer sam je vešto skrivao
osmehom na licu u tvom prisustvu,
i pravio se da je sve u redu.
A kada odeš,
zatvarao sam se u sobu celi dan,
eto koliko sam bio očajan.
Sada sve je prošlo,
rekao sam sebi,
neću više plakati
nii sanjariti o tebi.
Ti imaš svoj put,
koji ne ide u susret meni,
a ja neću da te pratim,
i sreću da ti kvarim,
želim ljubavni bol
i patnju da zaboravim,
i kao prijatelja da te pozdravim.

Kad ljubav nestane

Još i danas duša me boli
što je ostala sama,
često me srce pita,
dok sedim u mračnoj sobi,
šta se to dogodilo s' nama.
Zar nije moglo drugačije biti?
Mesto tuge, zar nisi mogla sreću mi pokloniti?
Sada za tobom plačem,
kao malo dete
kad mu najdražu igračku sklone,
pa bez nje svakim danom,
sve više u svoju tugu tone.
I niko ne zna šta ga boli,
kao što ne znaju da moje srce još tebe voli,
i voleće sve dok živi,
jer, iako nisi sa mnom
tebi će stalno da se divi.

Ti si mi u mislima

Noćas umirem ja,
između jave i sna.
Tražim tvoj mio lik,
ispred mene ga uvek vidim
kao Anđeoski spomenik.
Na levoj strani,
gde mi je srce
stojiš ti.
Ti si moja zvezda,
mesec i sunce
što mi dane krasiš.
Ti, za mene najlepša si!
Nikada te zaboravu dati neću,
ti si nežno biće
koje mi donosi sreću.
Ne znam kakvo ime da ti dam,
ali ni ove noći neću biti sam.
U mojim mislima
pored mene bićeš ti,
ni ova crna noć
neće moći da me zaplaši.
Sve vreme bićeš u mojoj blizini,
tamna noć ne može
na mene da baci svoje zle čini.
Ti me štitiš od svakoga zla,
pored tebe svaku sigurnost imam ja.
Iako te samo u snu imam,
mislima na tebe hrabrost u srce moje ulivam,
da budem još jači,
eto šta mi tvoje prisustvo
makar samo u mislima mojim znači.