Nepoznat broj

Ko se to mene silno poželeo,
ko želi da me sretne?
Ko me pominje svakog dana,
štucajući izlazim iz stana.
Telefon mi stalno zvoni, al' se veza kida,
ko je tako uporan,
srce se moje stalno pita.
Kroz sećanje prevrćem brojeve silne,
a ne mogu do tog broja doći,
niko meni pomoć pružiti neće moći.
Možda je ona, sa plavim čuperkom na glavi,
samo se stidi, pa neće da se javi.
Ima već mesec dana kako mi telefon zvoni,
na prvo halo, kaže: "Hajde, samo me pozovi".
Koga da zovem, kad' mi je nepoznat broj,
a ja nisam prepoznao glas tvoj.
Nemoj da se stidiš ako želiš da me vidiš,
reci mi ime, ili nadimak tvoj,
možda ću po tome da ti otkrijem broj.
Čim si uporna, i ne mrzi te da me zoveš,
mora da me mnogo voliš.
Moram saznati ko si ti, samo ne znam kako,
da saznam znatiželjan sam jako.
Poruku primam s nepoznatog broja:
"Seti se, ja sam stara ljubav tvoja".
Nije to tako lako,
prošle su godine otkad sam zaljubljen bio,
pod tepih sam stavio, da se u uspomenama ne bih udavio.
Samo sada, ipak nemam mira,
taj poziv pravo u srce dira.
Zagolica na kratko, pa vezu prekine,
ne da telefonskom lovcu broj da skine.
Možda me više neće zvati.
Možda će samo doći,
da me iznenadi jedne letnje noći.

Ne pitaj danas šta će biti sutra

Budi uz mene i sreću deli,
na tebe sam čekao život celi.
Život neumoljivo teče,
ostani sa mnom i ovo veče.
Niko ne zna šta će biti sutra,
dočekajmo skupa nova jutra.
Nasmeši se, i ruku mi pruži,
pusti srcu da se sa mnom i sa tobom druži.
Život nije dug,
dopusti da ti budem više nego drug.
Malo pesme, muzike i veselja,
to je i moja želja.
Od života ništa više nemoj tražiti,
to je sasvim dovoljno
da se u život zaljubiš ponovo.
Retki su oni koji to mogu,
da od života uhvate najbolje što nudi.
Kroz pesmu i igru neka ti život prođe,
šansu jednom on ti daje,
iskoristi je, nemoj posle da ti se savest kaje.
Što lepše trenutke provedeš života svog,
žaliti ga nećeš kada po njega dođe Bog.
I Gospodu biće milo
da si svoje srce veselio,
a da pravio greške nisi,
tako i Gospoda uveselio ti si.
Možda te nagrada čeka,
tamo negde, gore, gde mirno vreme večno traje,
gde nema tuge ni patnje.
Zato moj savet ljudi poslušajte,
živite veselo, skromno i bez buke,
svima širite bratske ruke.

Poziv tvoj

Dok očekujem poziv tvoj,
ja više nisam svoj,
niti mogu biti,
da te volim ni od koga neću kriti.
Zovi me da sebe proveriš
koliko ti mene voliš.
Koliko želiš da sa mnom dane i noći deliš.
To je dobar test,
sa obe strane pošten gest.
Da se testiramo oboje,
i proverimo šta oseća srce tvoje
i duša moja,
pitam se da li može biti samo tvoja?
Očekujem zvono na vratima,
pored telefona sedim satima,
da čujem tvoj dragi glas,
jer on je za mene u ovoj samoći pravi spas.
Kada tebe čujem, u meni sve zadrhti,
mislim da ću te voleti do smrti.
Da te slušam dok teku sati,
nikada mi tvoj glas neće dosaditi.
Tvoje rečenice,
izgovorene najlepšim umilnim glasom
zauvek ću pamtiti,
i zahvalnošću ću ti vratiti.
Slušajući ga, osećam trenutke sreće,
samo ti svojim pričama
možeš me dovesti do neizmerne sreće,
koju ne umem rečima iskazati.
Zato ne čekaj, već dođi, ili me nazovi,
i pričaj mi bilo šta,
znaš da volim tebe slušati ja.
Od izlaska sunca do pojavljivanja zvezda,
ti si ono što mi treba.

Sveti Nikola, moja krsna slava

Dobro jutro dragi prijatelji moji,
neka nas Božija ljubav opet u jedno spoji,
neka nam da mir, ljubav i spokojstvo,
da nam srećna slava bude,
pozdravljam sve ljude.
Slavite, idite na slave,
volite nejake i male.
Poštujte starije od sebe,
pomozite čoveku da se spasi bede.
Učite decu svojim običajima,
i da se vrate našim korenima.
Ne dajte da se sveća gasi,
ni da se slava ne slavi,
ma gde u svetu bili,
na taj dan uvek sveću zapalili.
Neka sveća gori, nek' se tamjan dimi,
kolač presecite i ovako recite:
"Zdrav bio domaćine ti,
pored tebe zdravi ukućani svi.
Neka se vole, poštuju i slažu,
neka se među sobom pomažu.
Bogu svakog jutra neka se mole,
uvek kada idu na dalek put ili samo do škole.
Decu vaspitaj u pravoslavnom duhu,
kada god je molitva, povedi ih u crkvu.
Neka pevaju i zahvaljuju Bogu,
i ikoni svoje slave,
da im podari dobro zdravlje,
da sačuvaju pravoslavlje.
Ne dozvoli da se tradicija prekine,
neka se slavi danas i dogodine.
Reci svojim unucima,
Srbin jednu krsnu slavu ima.
Slavimo od vajkada, slavićemo i u buduće,
za mir i napredak ove kuće".
Sveti Nikola moja je slava,
svetom Ocu, Sinu i Duhu hvala.

Zamisli želju

Ja sam tu kraj tebe,
sve dok imaš me u mislima,
deo si mene iako sam daleko.
To ne može pokvariti niko drugi,
u mislima te moja duša ljubi,
kao što znam da ljubiš i ti mene,
na suncu van hladovine igraju se naše sene.
To niko ne može videti,
samo onaj koji te u srcu oseća,
a osećam te više nego ikad,
i neću te nikom dati,
sa tobom ću zapevati,
jer me činiš srećnim u ovom majskom danu,
ne želim te ni jednog trenitka ostaviti samu.
A zašto bih te i ostavljao kada mi prijaš,
kao blagi povetarac koji mi kosu zamrsi,
kao kada mi kroz nju prođu tvoji nežni prsti.
I volim da mi tako započne dan,
da gledam dok ti sunce miluje lice,
da ti brojim guste trepavice,
ako je slučajno otpala neka
da želju poželiš ti,
a ja ću ti je sigurno ispuniti.
Neće za mene nikakvog problema biti,
uvek sam spreman tvom srcu ugoditi,
i želju tebi bilo koju ispuniti.
Kada želje ostvare se tvoje,
tada će srce moja veća biti,
oboje ćemo se veseliti.

Tuga duboka kao more

U duši mojoj tuga je duboka,
dublja nego što je crno more,
tužne sviću moje zore.
Sunce se meni više ne smeši,
ko će da mi kaže gde moja pamet greši?
I da znam grešku tu,
neće biti lako ispraviti nju.
Grešim iz dana u dan,
volim tebe i ni jednu drugu,
a ti mi stvaraš samo tugu,
jer nisi sama, a kao da jesi,
teške čase provodiš,
u samoći mene se klonisš.
A boli tebe kao i mene,
što ne možeš da me voliš,
strahuješ šta će reći tvoji.
Potiskuješ želju svoju,
da rukom pomaziš kosu moju.
Bojiš se da te dodirnem ja,
u čauru si se zatvorila.
Otvori se, oslobodi sebe,
mesto ti je pored mene.
Znaš da meni života nema,
jasno ti je šta može biti,
dokle misliš osećanja kriti?
Ako tako nastaviš,
i sebe i mene ćeš da uništiš.
Uništićeš ljubav jednu
života vrednu,
radi okoline koja gleda i likuje,
radi ljudi koji ti dobro ne misle.
Pusti priče, pusti klevetanja,
dođi meni još ove noći,
neće izdržati srce tvoje, a ni moje,
ni do zore,
ugušiće nas tuga kao duboko more.

Desilo se, pamtim ja

Desilo se, pamtim ja,
nešto bolje od najboljeg sna.
Nikada zaboraviti neću,
jednom u životu doživeh sreću.
Nikome se time ne hvalim,
za nama još uvek žalim.
Žaliću sve dok budem živ,
što je prestalo, veruj mi, dušo nisam kriv.
Boleće me svaki dan,
što sam ti pokvario najdivniji san.
Nisam dozvolio da traje,
još čujem tvoje uzdisaje.
Proganjaće me tvoj lik,
u noćima čuću nemi krik.
Budiću se sav u znoju,
tražiću te na prozoru.
Tu nećeš biti ti,
čim zatvorim oči pratiće me košmari.
Od košmara puknuće mi glava,
sada vidim, ti si bila ona prava.
Nisam znao to da cenim,
družim se sa noćima pustim i nemim.
U sobi je mrkli mrak,
kako sada biti jak?
Nemam snage, sve boli,
odgurnuo sam tebe koju volim.
Nemam prava zvati tebe,
umoran sam od samog sebe.
Neću izlaziti na svetlost dana,
blizu mi je i sahrana.
Sahraniće neko moje telo,
što voleti tebe nije htelo.