Ljubav na plaži

Peščana plaža,
more, ti i ja,
žuti pesak pod našim telima.
Gledamo se ćutke,
provodimo naše najlepše trenutke.
Voda prija,
dok vetrić čarlija
uživamo ti i ja!
Dok te talas lagano nosi
svetluca ti so u kosi,
a sunce joj daje čaroban sjaj,
ja ne želim ovog dana kraj!
Kad bi moglo vreme stati,
a zauvek ti i ja na plaži ostati,
našoj sreći ne bi nikada došao kraj,
ovo je pravi mali raj,
ti u njemu Anđeo koji mane nema.
Ja te volim,
kao što volim ovaj sunčan dan,
sa tobom je java
kao moj najlepši san!
Želeo bih da se to ne promeni
moj Anđele zaljubljeni,
da budemo uvek skupa,
i da nas morski talas nežno kupa.

Sećanje na jedno leto

Na obali mora, dok dan
tone u svoj prvi san,
sećanja su me preplavila,
kao talas malenu kućicu kraj obale,
pokraj koje smo nekada
prolazili zagrljeni nas dvoje.
I sada, ponekad, obalom istom šetam,
ali sasvim sam,
jer više tebi ne pripadam!
Rastasmo se jednog divnog jutra,
isto na moru,
dok smo čekali zoru
i prve zrake sunca,
koje nas do tada veselo obasjavalo,
tog jutra kao da je znalo,
nije se ni pojavilo,
već crni oblaci nad morem se nadviše,
kao da su znali da nas nema više.
I počeše da liju hladne kiše,
ptice obalu napustiše,
i nikada se vratile nisu više!

Mom anđelu

Ostani samo san,
dalek, i samo meni znan.
Ostani uvek moj Anđeo raširenih krila,
da umoran padnem na tvoje grudi,
kada noću nemam sna
da me tihi otkucaj tvoga srca uspava,
dok me tvoja ruka miluje po kosi,
dozvoli mi da maštam šta mi novi dan donosi!
Da budem srećan kao nikada do sada,
daj mi ono što nikom nisi dala,
ja sam tvoja budala mala,
koja se ponekad svojih želja stidi,
ali se trudi da se to ne vidi!
Ostani Anđeo,
koji je dotakao usne moje,
i zapalio vatru u grudima,
i naučio me da verujem čudima,
da nisu samo san,
već da mogu da mi ulepšaju svaki dan.

Poljubac tvoj

Poljubac, i topli zagrljaj tvoj,
topi led oko mog srca,
koje za tobom sve snažnije
i nežnije kuca.
Hladnu prazninu u mojoj duši.
poljubac topli tvoj je polako ruši.
Nisam se nadao da ću ikad
tako strasno voleti,
a sada vidim da tebi
ne mogu odoleti.
Ti si u moja hladna
i sumorna jutra,
unela toplinu,
radost svakog novog sutra.
Ti si žena koja je uspela da me promeni,
i moju mračnu stranu da osvetli,
tvojim svetlom što ti iz oka viri,
ti si mojoj duši doprinela da se smiri.
Sve što sam tražio,
našao sam u tebi,
nikada te ostavio ne bi.
Nadam se da ni ti mene ostaviti nećeš,
ti si žena što se retko srećeš.

Ja te često sanjam

Sanjam te dok spavam,
sanjam te i dok sam budan,
i kad' sam od tebe daleko, ja te sanjam,
a ne znam da li pored tebe ima neko?
Da li ti mene nekada sanjaš,
ili si me izbrisala iz sećanja svoga,
meni nije važno,
ja te i sada volim kao Boga,
ja te i dalje volim jako, snažno!
Voleo bih kada bih mogao
još jednom da te sretnem,
da ti kažem da sam tobom bio zanesen!
Da si moj celi život bila ti,
i da želim da mi se vratiš moja mila ljubavi,
da mi san postane java
želim da sa mnom uvek budeš,
jer bez tebe u srcu mom je samo trulež!
Želim biti uvek uz tebe,
ne znam da li je to ljubav prava,
samo znam da noću
moja duša lepše spava
kada je pored mene tvoja kosa plava!
Da li ćeš mi doći ove noći
da mi snove pretvoriš u javu,
i dozvoliš da mrsim tvoju kosu plavu?

Da li me voliš

Da li me voliš
ili ne?
Da li me još uvek pamtiš
ili si zaboravila moje ime?
Iako si daleko,
ja tebe zaboravitii ne mogu nikako.
Kada spavam u snovima si mojim,
volim te volim!
Samo tebi se radujem,
i želim da te vidim pored sebe srećnu,
sve što imam dao bih ti ja,
baš sve, za ta tvoja oka dva
koja svake noći budan sanjam ja,
sve do jutra kad se zora zaplavi,
sanjam tvoje uvojke, moj Anđele plavi!
Kad bi došla meni ti
i rekla reči dve:
"Volim te",
istopio bih se kao pahulja
na sunčevoj toploti,
ti si moje voljeno biće koje mi uvek srcu godi.

Hvala ti moja mala

Hvala moja mala,
za ružu što si mi poslala,
pažnjom svojom
srce si dodirnula,
u dušu si mi virnula,
i ono što je najbolje
u njoj samoj probudila!

Zato ti ja na obraze tvoje,
poljubac iz daleka stavljam,
i od srca te pozdravljam!
Ružu ću mirisati,
na tebe ću misliti,
brojiti čase do povratka tvog,
susreta tebe i mene,
kada ću veselo potrčati
u zagrljaj tvoj!

Nadam se da će uskoro
do toga doći,
da će naš susret
večno da traje,
da se više nećemo rastajati,
ni na duže, ni na kraće vreme,
jer ja ne mogu više bez tebe.

Moram srce da ti dam,
neizdrživo je biti više sam!

Zato, moje zlato,
požuri sada k meni,
ja te čekam moj cvete rumeni.
Čekam te ispruženih ruku,
da spojimo naša srca
što ubrzano tuku,
da delimo lepe snove
na belom jastuku.