Vino i istina

Posle čaše vina, prijatelj sam svima,
posle čaše dve, opraštam joj sve,
treću čašu kada ispijem, hoću da se ubijem.
U vinu leži spas, ali ne i za nas.
Ne znam kako vinu da odolim,
kada sam pijan, ja je više volim.
Ne mogu sakriti to,
iz mene je vino progovorilo.
Trezan da te volim, ne umem ti reći,
a opijen vinom za tobom idem trčeći.
Da slažem tebe ne umem ja,
istina na videlo izađe,
posle nekoliko caša crvenog vina,
veruj meni moja jedina.
Ako želiš od mene izvući istinu pravu,
vinom opij ovu zaljubljenu glavu,
ispričaću ti sve dok vino dejstvo ima,
ne kaže se džabe da je u vinu istina.
Dolijte mi, neka je uvek puna čaša,
jer ne želim trezan nikoga da lažem,
uz vino sa istinom uvek se bolje slažem.
Ko vino pije, nikada lažov bio nije.
Zato dižem punu čašu,
da nazdravim za ljubav našu,
za istinu skrivenu u meni,
što uz vino priznadoh ljubav jednoj ženi.

Ljubav je magija

Teško je kada nekoga voliš,
a taj neko ne voli tebe,
tada osećaš da ti srce gori,
a duša da ti zebe.
Uvek tako bilo je to,
ti nekoga voliš
a ni sam ne znaš zašto.
Ljubav je jedna jako čudna pojava,
kada se leti treseš kao u sred zime,
a šaka ti je znojava.
A u sred zime goriš,
a treseš se kao prut,
znaš da nisi bolestan,
i niko na tebe nije ljut.
Čas se smeješ, čas plačeš od sreće,
jer voliš je ludo,
u trenutku spreman si svakom,
da napraviš bilo kakvo čudo.
Zaljubljenost snagu daje
za nemoguće poduhvate,
a oni koji zaljubljeni nisu,
teško da mogu da te shvate.
Zato nemoj brinuti ni malo,
budi zaljubljen i voli,
razumeće te osoba kojoj je stalo.
Pa i ako ta osoba tebe ne voli,
možda se preokret desi,
pa se nađete na nekoj
samo vama znanoj adresi.
I baš tada se desi čudo,
da i ona tebe zavoli ludo.
Ne kažu džabe da je ljubav kao magija,
i najtvđe srce kao talas o stenu ga razbija.

Odmora daj sebi

Hajde odmori,

pretrpela si loše stvari,

ja radim smenu treću,

za tvoju sreću.

Laku noć, i lep san,

sutra te čeka bolji dan.

Dan ovaj nije bio tvoj,

pa ti je napravio kratak spoj.

Sve je prošlo kako treba,

zdravija si ti od drena,

neće grom u koprive,

a ni srčka u lepotice,

sve dok si vedra, pozitivna,

od tebe energija se odbija negativna.

Ti si snažna kao lav,

tvoje srce kuca kao u zeca,

Ne plaši se ako malo seca.

Stresa ima na sve strane,

pa ponekada dah zastane,

a život zbog toga ne mora da stane.

Opušteno i bez nerviranja

prava je terapija.

Česti odmor, zdrava ishrana,

svoj lekar možeš biti sama.

Vrati se prirodi, budi njen drug,

imaćeš život zdrav i dug.

U tome pomagač ću tvoj biti,

u svemu ću te podržavati

da ti lakše bude,

i da se vratiš među zdrave ljude.

Poslednji čin

Da li godine prolaze,

ili prolazimo kroz vreme mi,

ko će da mi kaže, prijatelju verni?

Kosa sedi, brada beli,

za čas prođe naš život celi.

Oko mene žurba i frka,

sa životom gubi se trka.

Kada misliš da ti dobro ide,

starost tebe lako stiže.

Savio si leđa svoja,

sam sebe pitaš

da li ti je od života

ostala još godina koja.

Sada si kao malo dete,

šunjaš se polako,

ne bi li životu

još godinu koju ukrao lako.

Možemo na sve strane bežati,

ali ćemo život svoj smrti u ruke predati.

Ona je stara čekalica,

iz prikrajka gleda

kako nam svežina polako nestaje sa lica.

Korak nam je mnogo kraći,

sve nam se više spava,

nije mi mnogo dana ostalo

od života do zaborava.

Iza mene put sve je duži,

a ispred mene život beži,

neće više sa mnom da se druži.

Kaže da je dosta služio mene,

pušta me da u smrt sam krenem.

Ne znam zašto se smrti sa zebnjom svi boje,

kada je ona sastavni deo života,

jer svako ko se rodi, taj umreti mora.

I život moj ne bi bio toliko fin,

da na kraju nije smrt kao poslednji čin.

Nebeski raj

Da li ćemo se sresti još jednom,

pitam srce svoje,

ili ćemo biti razdvojeni,

i patiti oboje?

Zašto tako mora biti,

da mesto sreće,

tuga srca naša para,

a duša u tišini

sama sa sobom razgovara?

Nepravedan život nas lomi,

mesto radosti, nanosi nam boli,

boli tebe, mene još više,

zašto sudbina nam takve dane piše?

Kada bi mogao sudbinu promeniti,

i tebe pored sebe imati,

bili bi kao gugutke dve,

koje u životu imaju sve.

Pevali bi o našoj radosti,

i tako provodli dane naše mladosti.

Bili bi to lepi dani,

puni ljubavi, zaslužene sreće,

okruženi sunčevom toplinom,

koja pruža puni sjaj,

kao da smo otišli u nebeski raj.

I u njemu anđela dva,

jedan ti a drugi ja.

Verujem da ćemo se tamo sresti,

čista ljubav u raj će nas odvesti.