Nebeski raj

Da li ćemo se sresti još jednom,

pitam srce svoje,

ili ćemo biti razdvojeni,

i patiti oboje?

Zašto tako mora biti,

da mesto sreće,

tuga srca naša para,

a duša u tišini

sama sa sobom razgovara?

Nepravedan život nas lomi,

mesto radosti, nanosi nam boli,

boli tebe, mene još više,

zašto sudbina nam takve dane piše?

Kada bi mogao sudbinu promeniti,

i tebe pored sebe imati,

bili bi kao gugutke dve,

koje u životu imaju sve.

Pevali bi o našoj radosti,

i tako provodli dane naše mladosti.

Bili bi to lepi dani,

puni ljubavi, zaslužene sreće,

okruženi sunčevom toplinom,

koja pruža puni sjaj,

kao da smo otišli u nebeski raj.

I u njemu anđela dva,

jedan ti a drugi ja.

Verujem da ćemo se tamo sresti,

čista ljubav u raj će nas odvesti.