Moja Kaća

Tako sam srećan
kada sam pored tebe,
želim da vreme stane
zora nikada da ne svane.
Da noć večno traje
da mogu da gledam
ta tvoja oka dva
što svakoj noći
sjaj čudesni daju
i najlepše u crnoj noći blistaju.
Oči su ti nežno plave
kao talasi reke Save,
a trepavice duge crne,
kada ih osetim
moje srce pretrne.
Kosu imaš dugu, crnu,
kao noć bez meseca što je.
Često se desi
da u njoj izgubim prste svoje
kao putnik
kad ga noć tamna stigne,
a on pokušava
naći izgubljeni trag,
kao kad ja slušam tvoje srce
koje kaže da još sam ti drag.
I vrati me na put sreće,
da li na svetu postoji išta lepše
od tog osećaja,
kada tamna noć naša tela spaja,
a grudi naše su pune nežnih uzdisaja!
To je ono što nas veže,
kada si sa mnom
svaka noć je mnogo kraća,
volim te, volim, moja Kaća.

Opraštam ti sve

Godine prošle su mnoge,
sedim sam u uglu moje sobe,
razmišljam o tebi,
a kako i ne bi,
kada sam te voleo, život ti svoj dao,
a sada bez tebe ostao.

Ne nije mi žao,
ludo sam ti verovao,
i u priče koje si mi pričala
verovao sam ti ja,
a ti si me lagala.
Sada živim sam
nikog nemam srce da mu dam.

Ti si daleko od mene,
i ne zanimaju te uspomene.
Vratiti se nikada nećeš,
novim putem
u budućnost lepšu krećeš
i novu stranicu života svog okrećeš.

Ali, nikad ne reci nikad,
možda se jednog dana
pokaješ sama,
i priznaš da sam te pazio i mazio,
da ti je lepo bilo
moje toplo krilo.
Zaštićena od svega,
bez potrebe si iskočila iz njega,
i otišla bez traga,
moja draga.

Pamtim ja sve to,
ali ti opraštam,
i ako slučajno se vratiš
imaš gde,
može opet biti kao pre,
ja nikada prestati neću
da volim te!

Lepo je voleti

Kada se zaljubiš,
i osetiš da ti duša gori,
da si srećan,
dovoljno je samo
da te neko voli,
da ti sklopi ruke oko vrata,
dovoljan je njen pogled
upućen prema tebi,
da te blaga jeza hvata,
i da ostaješ bez daha.

Ne trebaš ništa reći,
tvoj svetlucavi pogled
govori njoj sve,
kao otvorenu knjigu
pročitala te je.

Bez ijedne reči izgovorene,
reći će ti i ona sve,
neće biti potrebne reči "volim te".
Dovoljan će biti pogled njen,
da osetiš da si
u njenom srcu zauvek zarobljen.

Zarobljenik njenog srca
zauvek ću biti,
ne želim iz njega nikada izaći
jer bez nje ne umem se u životu snaći.

Ti si moje sunce

Ne bojim se hladnoće, tame,
noći bez zvezda,
već se bojim samoće,
hvata me jeza.
Ostati bez tebe,
srce mi se ledi,
zato što te voleh
život svoj celi.
Pomisao da ću tebe izgubiti,
i da ćeš otići od mene daleko,
da ništa vredeti neće
što sam do sada stek'o.
Jer, bez tebe ništa vredno nije,
ti si snaga moje volje,
što me pokreće da tragam
za onim što je za mene bolje,
što mi ulepšava dane,
a to si ti.
Uz tebe srce mi uvek veselo kuca,
uz tebe se osećam kao suncokret
ispod žarkog sunca
što ga svojim zrakom greje,
a suncokret svoju glavu okreće
za toplim sunčevim zrakom
što ga mami
kad ostanu sami.
Stidljivo mu osmehom svojim,
svoju zahvalnost vraća za toplinu
koju je dobio,
isto kao kada sam ja tebe ljubio,
i bio ti zahvalan
za svaki nežni dodir tvoj,
jedini živote moj.

Zaboraviću te

Neću ti reći ništa više,
i to će biti kraj naše priče.
Samo želim da znaš
da sam te uvek voleo ja,
moja malena,
i nesrećan bio,
jer ti nisi primećivala to
iako smo uvek bili zajedno.
Gledala si na mene kao na druga,
a nisi znala da se u mom srcu krije tuga,
jer sam je vešto skrivao
osmehom na licu u tvom prisustvu,
i pravio se da je sve u redu.
A kada odeš,
zatvarao sam se u sobu celi dan,
eto koliko sam bio očajan.
Sada sve je prošlo,
rekao sam sebi,
neću više plakati
nii sanjariti o tebi.
Ti imaš svoj put,
koji ne ide u susret meni,
a ja neću da te pratim,
i sreću da ti kvarim,
želim ljubavni bol
i patnju da zaboravim,
i kao prijatelja da te pozdravim.

Kad ljubav nestane

Još i danas duša me boli
što je ostala sama,
često me srce pita,
dok sedim u mračnoj sobi,
šta se to dogodilo s' nama.
Zar nije moglo drugačije biti?
Mesto tuge, zar nisi mogla sreću mi pokloniti?
Sada za tobom plačem,
kao malo dete
kad mu najdražu igračku sklone,
pa bez nje svakim danom,
sve više u svoju tugu tone.
I niko ne zna šta ga boli,
kao što ne znaju da moje srce još tebe voli,
i voleće sve dok živi,
jer, iako nisi sa mnom
tebi će stalno da se divi.

Ti si mi u mislima

Noćas umirem ja,
između jave i sna.
Tražim tvoj mio lik,
ispred mene ga uvek vidim
kao Anđeoski spomenik.
Na levoj strani,
gde mi je srce
stojiš ti.
Ti si moja zvezda,
mesec i sunce
što mi dane krasiš.
Ti, za mene najlepša si!
Nikada te zaboravu dati neću,
ti si nežno biće
koje mi donosi sreću.
Ne znam kakvo ime da ti dam,
ali ni ove noći neću biti sam.
U mojim mislima
pored mene bićeš ti,
ni ova crna noć
neće moći da me zaplaši.
Sve vreme bićeš u mojoj blizini,
tamna noć ne može
na mene da baci svoje zle čini.
Ti me štitiš od svakoga zla,
pored tebe svaku sigurnost imam ja.
Iako te samo u snu imam,
mislima na tebe hrabrost u srce moje ulivam,
da budem još jači,
eto šta mi tvoje prisustvo
makar samo u mislima mojim znači.

Sećanja kroz pesme

Kada mi teški dani dođu,
i tuga učini svoje,
ja se povučem u samoću,
i izgovaram ime tvoje.
Pustim pesmu tvoju
da me tuga brže pusti,
pa začujem negde u daljini
ti me zoveš:
"Vrati mi se vrati" -,
al' to su samo moji snovi pusti.
Kada god čujem našu pesmu,
osetim beskrajnu tugu,
u srcu čežnju za tobom,
i poželim da sam pored tebe,
da mi nikada više ne kažeš zbogom.
Da delimo ostatak života
koji brzo teče,
da delim sa tobom jutro i veče.
Da mi budeš uvek zvezda vodilja,
da me vodiš putem sreće
sve do cilja.
A taj cilj lakše je naći,
kada si sa onim ko ti puno znači.

Za prijateljicu Bendru Nevu

Želim ti dobro jutro,
i prijatan vikend Bendra Neva.
Srce je najbolji vodič kroz život,
još ako poslušaš i dušu svoju,
greške neće biti,
osmeh sa lica ne moraš kriti.
Moja draga prijateljice,
uvek me obraduje tvoje nasmejano lice.
O tvom dobrom srcu da i ne pričam,
stalno prema njemu hitam.
Hitam da me primi u zagrljaj,
jer u srcu tvom je pravi raj,
kad sam u njemu ja sam srećan znaj.
A uz osmeh tvoj
lepši je život moj.
Što tebi svoje srce predajem
nimalo se ne kajem!
Kajanja tu ne može biti,
za pravog prijatelja
u tvom srcu uvek mesta ima,
ja ću to razglasiti svima.

Ja u Boga verujem

Moja duša
nekada neće da me sluša,
uputi se tamo
gde može da strada.
Lakoverna je,
svakom veruje,
zato često
i moje srce boluje.
Neka, sve dok boluje,
znam da pravo je.
Kad duša ne oseća ništa,
i kad srce ne boli,
taj čovek onda
ne može nikog da voli.
Hvala Bogu,
ja taj nisam,
srce dajem,
dušom sve primam.
I srećan sam dok volim,
jer siguran sam da tad postojim.
U čistu ljubav sve pretvorim,
jer to mi je dar od Boga,
i ja se pridržavam toga.
Svako srce srdito,
koje meni dođe,
njega srdžba
vrlo brzo prođe.
U razgovoru otkrijem
da dušu veliku ima,
pa smo srećni,
sagovornik i ja.
Zato ljudi, ne gubite nadu,
svako u sebi Božije ima ljubavi,
samo je treba otkriti,
i odmah će srećan biti,
nikad više neće suze liti.

Tvoji koraci

Pamtim još korake tvoje,
kad tiho kroz kuću koračaš
ti, moja ljubavi.
Nečujno dok se primičeš meni,
moj cvete sneni,
da mi nežni poljubac daš
i odvedeš u raj.
Ja bez tebe ne bih mogao
preživeti ni jedan dan znaj.
Ti si za mene zvezdano nebo
tihe tople letnje noći.
Ti si sunčano plavo nebo
vrelog letnjeg dana,
što duši daje svežinu
s tvojih nežnih usana.
I dok moja duša pije,
osećam da lakše mi je.
Dok me ti milo gledaš,
i dodirima se mojim nežno predaš.
Dok duga tvoja kosa
po meni lepršavo pada,
srce moje ubrzano tuče,
danas je lepše nego juče.
Ne mislim kako će biti sutra,
važno je kako je sada.
Ne misli na sutra,
trenutku se ovom predaj,
i samo za njega živi,
ko zna, možda će neko
već sutra za nešto da nas krivi.

Lepota tvoja je poput cveća

Podsećaš me na predivni buket cveća,
tako si puna vedrine,
kao on vedrih boja,
volim što si prijateljica moja.
Vedra si kao nebo
kad ga sunce obasja,
posle letnje, plahovite kiše,
pa kad na svežinu sve miriše.
Kad se duga na nebu javi,
ja te beskrajno volim moj Anđele Plavi!
A kada se spusti ponoć tamna,
ti si mi lepša od zvezde sjajne.
Volim tvoje kose plave,
u njima skrivaš sve tvoje tajne.

Junak jedne tužne priče

Samo za tebe sviraju nežni zvuci,
iz njih poruku izvuci,
i meni se lagano privuci.
Samo to sam želeo ja,
a to ti nisi htela, moja malena.
Ne znam zašto?
Da li me je tako voleti teško
pitam tebe ja, moja voljena?
Malo čudan jesam bio,
tebi sam se stalno divio!
Priznajem da sam te voleo,
i dalje ne prestajem,
i prestati nikada neću
ma koliko bila daleko.
Srce moje tebe voli,
za tobom u plamenu duša gori,
duša gori, ruke pate,
žele nežno da te uhvate,
da te pomiluju po kosi,
da me radost još jednom ponese,
i sa tobom na srećne pute odnese.
Ah ne, ti nisi tu,
to mom biću bol nanosi.
Ne znam kako je tebi,
znam samo da neću izdržati ovako dugo.
Bez tebe srce uvenuće,
snaga moja i duh moj klonuće,
biću junak jedne tužne priče
ako te ne vidim nikada više.
Kada, i ako nekada dođeš,
nećeš me zateći tamo gde sam te nekada sreo,
i tebe zavoleo.
Naći ćeš me na mestu
sa kog povratka nema,
takva je moja sudbina,
ko zna zašto je tako prokleta.
Nemoj plakati, nemoj suze liti,
nastavi svojim putem,
ja ti želim sreću svu,
samo nikad ne zaboravi priču ovu,
nek te barem na mene nešto seća,
znaj da si ti uvek bila moja sreća.
Seti se ovih reči,
jer nikada niko od tebe nije mi bio preči.

Zabranjeno je

Zabranjeno je
pričati kako sreća ne postoji!
Zabranjeno je
misliti da nema nikog da te voli!
Zabranjeno je
da budeš tužan,
jer ti si rođen pod srećnom zvezdom
da srećnim činiš sve redom!

Fališ mi

Fališ mi ovog jutra,
da mi nežan pogled daš,
fališ mi ovog jutra,
da mi novu nadu daš
u novo sutra,
i da sa mnom provedeš današnji dan,
fališ mi, fališ, ja sam još uvek sam.
Ne znam zašto, i ne znam kako,
ja sam tebe voleo svim bićem svojim,
dok si bila pokraj mene
nisam imao razlog ničeg da se bojim.
Moj je život pored tebe bio pravi san,
zato sam ti zahvalan,
i biću do samog kraja,
bez obzira što nas sada sve razdvaja.
Otišli smo na dve različite strane,
mislili smo da će lepše sunce da nam grane.
Očito nismo bili u pravu,
sada zbog suza okrećemo glavu
da nas ne vidi niko,
tako neveselih lica.
Naš je život bio nekada bajka,
a sada ne znam šta je
ni na šta ne liči,
ne nalazim se više ni u jednoj priči.
Vreme me je pregazilo,
kuda dalje ići,
ne ponalazim se više ni u jednoj priči.

Malo, ludo srce

Imam srce mnogo luckasto,
zavolelo je baš tebe,
ne može bez ljubavi tvoje
ovo ludo srce moje.
Čeka te svakog dana,
ne izlazi iz stana.
Ti njemu sreću stvaraš,
voli kada bez reči sa njim razgovaraš.
Razume te potpuno sve,
nisu potrebne reči,
tvoj pogled sve boljke na njemu leči.
Lek je efikasan,
boljka prođe začas,
kada nisi kraj mene
stalno mislim na nas,
i čekam da mi što pre dođeš,
i srce srećnim učiniš.
Dođi ja te molim,
nemoj dugo da čekaš,
srcu mome leka daj,
i sa njim razgovaraj.
Razgovor je prava stvar,
ništa ti drugo ne tražim
samo to mi daj,
i sa mojim srcem zajedno i ti uživaj.

Jutarnja kafa

Jutarnja kafa
meni mnogo znači,
naročito kad je pijem
u društvu sa tobom,
leči dušu,
koncentraciju jača,
i u razmišljanje me baca.
A tvoje društvo
meni prija,
dok se crna kafa pije
znaj da baš lepo mi je.

Pravi prijatelj

Za takvog prijatelja kao što si ti
vredi budan biti, 
i društvo mu uvek praviti,
jer pravog i iskrenog prijatelja
teško je steći,
jer pravi prijatelj uvek svetlošću
i toplinom oko tebe zrači,
i čini te u svakom trenu
da budeš što jači.

Naš grad

Kad god slušam našu pesmu,
osetim beskrajnu tugu,
i u srcu čežnju za tobom.
Setim se dana kada smo bili skupa,
i šetali našim gradom.
A sada si otišla bez traga,
i ostavila mene, moja draga,
da patim za tobom,
sad ne znam šta ću od tuge sa sobom!

Samoća

Kada mi teški dani dođu,
i tuga učini svoje,
ja se povučem u samoću,
i izgovaram ime tvoje.
Pustim pesmu tvoju,
da me tuga brže prođe,
znam negde u daljini ti me zoveš.
Vrati mi se, vrati,
znam da duša tvoja za mnom pati!

Staza ljubavi

Staza uvek postoji milo moje.
Nekada je ne vidimo,
jer gledamo visoko,
misleći da je put sreće iznad nas,
a nije tako.
Sreća je na dohvat naše ruke,
i nimalo nema muke.
Samo se okreni oko sebe,
i pusti svoje srce da me odabere.
Ništa ti više nije potrebno,
biće dovoljno što smo zajedno.
Dok zajedno koračamo
ispod ovog neba,
srećni smo jer imamo sve što nam treba.
Kada ti imaš mene,
i ja imam tebe,
nikada nećemo osetiti loše vreme,
jer od svih bura i oluja
čuvaćeš ti mene,
čuvaću ja tebe.
Bićemo tako jaki,
da će nam zavideti svaki par,
ali ja im dajem naš recept na dar,
koji svakom paru može da koristi,
nek' nauči kako se nesebično voli.

Ružo moja

Voleo bih da te mirišem u rana jutra
kad se zora budi,
i kad sunce stidljivo svoje zrake po tebi prosipa,
a tvoj divni miris nežno opija.
Dok latice nežne, crvene
prelaze preko mog lica,
i ostavljaju boju rumenila tvog,
nežna crvena ružo,
cvete života mog,
ja zahvaljujem Bogu što mi te je dao,
i s tobom ove zemaljske dane meni ulepšao.

Čarolija ljubavi

Sve dok budem mogao da sanjam
uz mene bićes ti,
jedina moja ljubavi.
Iako otišla si od mene ti,
moju ljubav nisi mogla izbrisati,
i ono što osećam prema tebi
večno plamti u srcu mom,
a duša i srce nadaju se povratku tvom.
Iako mi ti možda nikada nećeš doći,
ja ne gubim nadu,
a snage ću smoći
da te barem u mislima vratim,
i ove noći da budeš pored mene.
Oživi na kratko stara sećanja
kada smo u proleće zajedno ispod lipe bili,
naše tople zagrljaje, i nežne poljupce krili
u polu mraku,
dok nas je mladi mesec obasjavao,
i stidvljivo gledao
ne bi li išta više od nas saznao.
Ali, to mu uspešno za rukom pošlo nije,
jer smo imali moć naše male čarolije.

Srce na dlanu

Srce je moje lomljivo kao staklo,
nemoj ga stegnuti jako.
Tu na tvom mekom dlanu
oseća se bezbržno, i slobodno,
kao ptica na vedrom danu
kada ne mora od kiše i vetra da se sklanja,
moje srce na tvom dlanu voli da bezbrižno sanja.
I dok ga tvoja nežna ruka privija uz sebe,
srce moje kaže da voli samo tebe.
Samo tebe, i nikoga više,
na mom srcu to odavno piše.
Dlan je tvoj samo moj,
i srce je moje samo tvoje,
zauvek tebi pripalo je!
Šta još osim srca 
toliko vredno mogu da ti dam?
Ne znam ni ja sam!
Možda su to dve reči,
koje izgovoriću samo tebi,
jer ne želim da ih niko drugi čuje,
vać samo ti
moja nežna i jedina ljubavi.

Ne pitaj

Ne pitaj me s' kojom sam nekad bio,
ne pitaj me koju sam prvu poljubio,
ne pitaj me kako se koja zvala,
i koja mi je prvi poljubac dala.
Ne pitaj me koja mi je srce krala,
i zauvek me svojim vrelim usnama otrovala,
to nikada neću reći tebi,
tu tajnu ću zauvek zadržati u sebi.
Ti me sada samo zagrli snažno
jedino mi je to važno.
Da me ti ljubiš nežno sada,
moje srce se tome samo nada.
Poljubi me nežno,
daj mi svoju meku ruku,
želim s' tobom tiho šaputanje na belom jastuku.
Ne pitaj da li ću sa tobom ostati sutra,
samo me ljubi nežno do samog jutra.
A kada zora svane privij me uz sebe,
i ne daj mi da odem od tebe.
Znaj da te volim dušom svom,
ti si moje sunce koje mi obasjava dom.

Moja draga

Ne, neću ćutati,
jer sve ono što je lepo
ne umem iskazati ničim drugim
sem rečima.
Reči su moje najjače oružje,
oružje koje ne ubija već miluje,
i stavlja osmeh na lica,
meni srcu draga.
Zato me poslušaj
moja mila draga.
Želim ti reći samo jedno
to je već svima očigledno,
a ja želim da ipak to od mene čuješ,
da u to poveruješ!
Kada nisi pored mene,
stalno mi nedostaješ.
Znaj da uvek mislim na tebe,
i da te volim moj mali cvete,
nisam više dete.
A i ti nisi više devojčica,
već prelepa žena,
koja mi svakog časa sve više treba.

Samo me poljubi

Poljubac ili dva,
šta tvoje srce sada oseća?
Koliko duša tvoja želi,
da me tvoje usne nežno poljube,
i da me srećnog učine?
Pristajem na sve ja
devojčice moja mala.
Tvoj poljubac večno ću da pamtim,
i poruku srca tvog kako treba da shvatim,
da ne možemo jedno bez drugog mi,
zato nežni poljubac primi od mene ti,
živa mi bila i vesela
moja velika ljubavi.

Prijateljstvo

U mislima mojim uvek si ti,
nikada te neću napustiti.
Prijateljstvo naše sve je jače,
ni tamni oblaci nam ništa ne mogu.
Naše prijateljstvo razbija svu tamu,
nikada te Andjele neću ostaviti samu.
Sa tobom ću uvek biti,
i od jakih vetrova te zakloniti.
Neću dozvoliti da ti neko naudi,
samo se ti na mene osloni.

Proleće i majsko cveće

I ovog ću cvetnog maja,
biti bez tebe moja mala,
jer od mene ode ti
i srce drugom dade svoje,
a ne znaš kako za tobom pati moje.
Sve je tužnije svakog dana,
ne izlazim nigde iz stane,
da ne gledam lica nasmejana
parova što se parkom šeću,
uvek me podsete na našu sreću.
Tada mi srce postane još tužnije,
ne mogu ni suze vešto u oku da skrijem,
a ne želim da iko vidi tugu moju
i kako venem u svom bolu.
Zato sam zatvoren u svojoj sobi
gde stalno maštam samo o tebi,
i tako mi prolazi dan po dan,
tebe nema
a ja sve više nesretan.
Kada bi makar došla na jedan tren,
da se podsetiš dana kad sam u tebe bio zaljubljen.
Volim te, i ti znaš to,
zato dođi meni ponovo.
Ako želiš da sa mnom provedeš ostatak života,
to bi za mene bila velika stvar,
dao bih ti po drugi put moje srce na dar.

Mala vesela pesma

Kada vidim tebe,
srce mi se stalno smeje.

Tuga od mene odlazi,
a sreća me ne zaobilazi.

Radost mi grudi puni,
sa tobom su mi uvek veseli trenutci.

Sve brige su zaboravljene,
i nade ispunjene.

Jutro kada sam od tebe otišao

Dok gledam u plavetnilo mora,
dok se zora plava na istoku budi,
zamišljam tvoje sanjive,
krupne crne oči,
i pitam se kada ću tebi opet doći.
Ne mogu zaboraviti to jutro,
kada sam od tebe otišao,
veliku grešku tada sam napravio,
a to tada nisam znao.
To sebi nikada oprostiti neću,
tek sada vidim da samo s tobom
imao sam pravu duševnu sreću.
Samo si ti mogla mene razumeti,
uvek nalazila opravdanja za sve moje ludosti,
volela me i kada prema tebi nisam dobar bio,
pravdala me i kad bih te s drugom prevario.
Još jednu grešku napravih ja
otišao sam od tebe moja voljena,
snage nemam da ti se vratim,
znam da ću dugo za tobom da patim.
Znam patićes i ti,
nisam uspeo tebi nikakvu dobrotu ispoljiti,
mislim da ćes bez mene mnogo srećnija biti,
da ćes vratiti onaj blistavi osmeh na svoje lice,
moja mala, nežna devojčice.

Poljupci

Samo još noćas ostani tu,
zagrli me nežno kao u snu.
Još noćas mi svoju ruku daj,
za godine ne pitaj.
Još samo jednom ruku mi pruži,
i sa mnom se druži.
Tiho mi šapni da želiš sa mnom u raj,
svoj nežni poljubac mi daj,
ohrabri me
i reci da nikad neće doći kraj.
Zagrli me jako,
ljubi me polako.
Poljupci nek nam večera budu,
da te stalno ljubim imam zelju ludu.
Da ti nežnim poljupcima ljubim lice,
da se s tobom zajedno radujem,
kao što se raduje malo dete
kada ga ljube od glave do pete.
Srećno srce samo to želi,
da te ljubi celu noć i dan celi,
da te usnama nežno budim do kraja veka.
Poljubac nežni nama snagu daje,
ljubimo se ove noći, i sve naredne dane.

Dok ona spava

Ona sada sigurno spava,
čvrstim snom,
a ja i ove noći razmišljam,
i tugujem za njom. 
Iako ona nije sa mnom,
u mislima ja sam s njom,
i nikako ja nisam bez nje.
I ako ne spavam ja,
već se mučim između jave i sna,
pokušavam na tren da sklopim oči,
na trenutak da vidim da li mirno spava,
pa ako može,
na počinak ,
da ode i ova moja luda glava.

Kada si pored mene

Ti si moj mali Anđeo
zbog kojeg nemam sna,
ti si sve što trebam ja.
Sa tobom večno mogu ostati budan,
i znam da mi ni jedna noć,
ni jedan dan nije uzaludan,
niti bezveze potrošen.
Kad sam sa tobom, ja sam spašen,
spašen samoće,
spašen dosade,
spašen opsade
loših misli koje se oko mene viju.
Kada kraj mene tebe nema,
uvek mi se nešto loše desi,
kada sa mnom nisi na istoj adresi,
tada mračni talas mojih misli dođe,
i nikako da prođe.
Otimam se iz sve snage,
ali uzalud je,
kada pored mene nisu tvoje oči,
tvoje usne,
tvoje ruke meni tako drage,
koje znaju mene nežno da zagrle kad je to potrebno.
Kada si pored mene,
stvarno se osećam odlično.
Zato želim stalno da sam uz tebe,
da me štitiš i od samog sebe,
mnogo te volim
ne mogu sam,
ja hoću i želim
samo tebi da pripadam.

Ne traži oproštaj

Ustreptalo je srce moje
kada sam prvi put ugledao oči tvoje,
dodirnuo ruke meke,
poljubio usne vrele.
Od tada mir svoj nemam,
stalno o tebi noću,
a i danju budan snevam.
A ti si se sa mnom poigrala,
za tebe je to bila šala,
nisi važnost tome dala.
U mojoj duši
sav se život sada ruši,
mome srcu leka nema.
Sreću mu uze žena kose crne,
pa zbog nje suze lijem,
niko ne zna kako mi je.
Niko nikad znati i neće,
tu tajnu moje srce u grob odneće.
A kad na grobu iznikne ruža crvene boje,
na latici njenoj pisaće ime moje,
i da sam umro zbog ljubavi
neuzvraćene tvoje.
Da li ćeš se kajati, ili ne,
pokazaće godine.
A to za mene važno neće biti,
ni da li ćeš gorke suze liti,
i danonoćno plakati,
ja ti nikada neću oprostiti!