Naša ljubav

Volim te -  to su reči dve,
i to nije sve.
U njima sedam slova ima,
svako slovo poljubac tebi nosi,
poljupce ti prosipam i po kosi.
Da te volim to kaži svima,
i da si meni ljubav jedina.
Jedina si ti koju volim
i za tebe se Bogu molim,
da ti budem ljubav jedina
koja će ti uvek biti mila,
koja se oko mog srca svila
i vesela jednog jutra probudila,
i nežno me zagrlila,
rekavši da sam tvoja ljubav,
i sav tvoj svet.
Rekla si mi
i da želis da ti budu srećni dani svi,
šapnula si mi nežno reči:
"Dragi volim kad' me ljubiš i voliš ti".

Grešnica

Grešnica si uvek bila,
ali mome srcu uvek mila,
zato od sad' ti moj Anđeo postani,
i sa mnom zauvek ostani.

Ne želim da te izgubim,
hteo bih zauvek da te ljubim.
Ljubi i ti mene kao Anđeo plavi,
ne dozvoli da se tuga u mom srcu javi.

Ti to možeš, samo ako želiš,
svoj život sa mnom da podeliš!

Delićemo tugu i sreću u stvarnom životu,
bićeš za mene uvek najepši cvet u bašti cvetnoj,
koja moju dušu opija moj Anđele plavi,
da mi se od tog mirisa vrti sve u glavi.

Zaljubljen čovek

Zaljubljen čovek
već sreću ima,
njegova sreća se meri
njenim poljupcima.

Zaljubljenom čoveku je
srećan svaki dan,
kada je njenim
osmehom dočekan.

Zaljubljen čovek
nikada ne pati,
ako mu se pažnja
pažnjom uzvrati.

Zaljubljen čovek
leti poput ptica,
kada oseti na svom licu
nežni dodir njenog mekanog lica.

Ljubav na plaži

Peščana plaža,
more, ti i ja,
žuti pesak pod našim telima.
Gledamo se ćutke,
provodimo naše najlepše trenutke.
Voda prija,
dok vetrić čarlija
uživamo ti i ja!
Dok te talas lagano nosi
svetluca ti so u kosi,
a sunce joj daje čaroban sjaj,
ja ne želim ovog dana kraj!
Kad bi moglo vreme stati,
a zauvek ti i ja na plaži ostati,
našoj sreći ne bi nikada došao kraj,
ovo je pravi mali raj,
ti u njemu Anđeo koji mane nema.
Ja te volim,
kao što volim ovaj sunčan dan,
sa tobom je java
kao moj najlepši san!
Želeo bih da se to ne promeni
moj Anđele zaljubljeni,
da budemo uvek skupa,
i da nas morski talas nežno kupa.

Sećanje na jedno leto

Na obali mora, dok dan
tone u svoj prvi san,
sećanja su me preplavila,
kao talas malenu kućicu kraj obale,
pokraj koje smo nekada
prolazili zagrljeni nas dvoje.
I sada, ponekad, obalom istom šetam,
ali sasvim sam,
jer više tebi ne pripadam!
Rastasmo se jednog divnog jutra,
isto na moru,
dok smo čekali zoru
i prve zrake sunca,
koje nas do tada veselo obasjavalo,
tog jutra kao da je znalo,
nije se ni pojavilo,
već crni oblaci nad morem se nadviše,
kao da su znali da nas nema više.
I počeše da liju hladne kiše,
ptice obalu napustiše,
i nikada se vratile nisu više!

Mom anđelu

Ostani samo san,
dalek, i samo meni znan.
Ostani uvek moj Anđeo raširenih krila,
da umoran padnem na tvoje grudi,
kada noću nemam sna
da me tihi otkucaj tvoga srca uspava,
dok me tvoja ruka miluje po kosi,
dozvoli mi da maštam šta mi novi dan donosi!
Da budem srećan kao nikada do sada,
daj mi ono što nikom nisi dala,
ja sam tvoja budala mala,
koja se ponekad svojih želja stidi,
ali se trudi da se to ne vidi!
Ostani Anđeo,
koji je dotakao usne moje,
i zapalio vatru u grudima,
i naučio me da verujem čudima,
da nisu samo san,
već da mogu da mi ulepšaju svaki dan.

Poljubac tvoj

Poljubac, i topli zagrljaj tvoj,
topi led oko mog srca,
koje za tobom sve snažnije
i nežnije kuca.
Hladnu prazninu u mojoj duši.
poljubac topli tvoj je polako ruši.
Nisam se nadao da ću ikad
tako strasno voleti,
a sada vidim da tebi
ne mogu odoleti.
Ti si u moja hladna
i sumorna jutra,
unela toplinu,
radost svakog novog sutra.
Ti si žena koja je uspela da me promeni,
i moju mračnu stranu da osvetli,
tvojim svetlom što ti iz oka viri,
ti si mojoj duši doprinela da se smiri.
Sve što sam tražio,
našao sam u tebi,
nikada te ostavio ne bi.
Nadam se da ni ti mene ostaviti nećeš,
ti si žena što se retko srećeš.