Tužna nedelja

Nedelja će svanuti,
Tuga neće prestati,
Ti kraj mene nisi sada,
Napustila me svaka nada,
Duša nema kome da se jada,
Ide dan, a ja tužan, ne znam gde ću,
Čini mi se poludeću.
Poludeću od samoće i jada,
Da se vratiš meni ti nećeš nikada.
Zatvorila si vrata za sobom,
Zauvek mi rekla zbogom.
I ako je sve bilo jasno,
Voleh te ludo i strasno.
Nikada prestati neću,
Takav i umreću.
Neka, neka kažu, bio je ludak pravi,
Umro je zbog ljubavi.
Izdahnuo je i ispustio dušu,
Voleo je jednu plavušu.
Ona volela njega nije,
Od tuge umro je,
Zašto da se krije,
Ta ljubav je kobna bila,
Život mu je uništila.

Daleko od mene

Moja sudbina je ta, da te pustim ja,
Daleko od mene da odeš ti,
Ne mogu te zaustaviti.
Meni teško biće,
Srce moje patiće,
Da se smiri nikada neće moći,
Najgore će mu biti noći.
Noći tužne i bez sna,
Na tebe uvek misliću ja.
To će mi stvarati patnju još veću,
Tebe nikada preboleti neću.
Neću moći da te zaboravim,
Zato u nepovrat odlazim.
Nemam ovde šta da tražim više,
Duša mi sve teže i sporije diše.
Primičem se svome kraju,
Ne želim da gledam
Kada te drugom daju.
Odlazim na onaj svet,
Kao mlad i neubran cvet.

Život bez života

Živeo sam život dok je bila pored mene,
Otkad je nema živim uspomene.
Uspomene doći će mi glave,
Nedostaju mi njene oči plave.
Oči plave kosa crna,
Stradaću gore nego od puščanog zrna.
Zato život više ne živim.
Sam sebe za sve krivim,
Niko mi kriv ni za šta nije,
Život ode a ja stojim;
Bez nje živeti se bojim.
Samo još kraj svoj da dočekam,
Nema više smisla drugima da smetam.
Samo sam na teretu,
Nikada više neću videt’ tu ženu.
Odlazim u tamu, daleko od svih,
Ovo je moj poslednji napisani stih.