Ona i on, tuga i bol

On je smatrao da zna da voli,
ona je mislila da zna ljubav da prepozna,
ni on ni ona nisu znali
da kada ljubav se ne uzvrati,
to je put patnje i bola.
Voleli su svako na svoj način,
a nisu umeli da pokažu to,
on je tiho patio,
a ona prolila suza sto.
I nisu mogli da se rastanu,
iako nisu umeli da se vole,
ona je tiho plakala,
a njega su njene suze svaki put znale da bole.
Živeli su jedno pored drugog, i mučili sebe,
ljubav nisu pokazivali, a u sebi sve više patili,
jer se nisu shvatili,
sve više kidali sebe,
a vrela krv im je tekla kroz vene,
kako je život okrutan,
kada tako zna tužne priče da piše.
Priča ova tužna je baš,
kada pored sebe voljenu osobu imaš,
a ne znas kako nežnost, ljubav da joj daš.
Suze njene teku, a tužno je srce tvoje,
napraviće malu reku,
ne rekavši da ga voli, nesrećnom čoveku.
Mučenje iz dana u dan,
zajedno dele isti stan,
poglede izbegavaju,
niko ne zna šta će se desiti na kraju.
Koliko će još tako moći da izdrže,
on da bude tužan, a ona da lije suze.
Da se prave kako se nista ne događa,
a dobro oboje znaju da ih tuga u dušu pogađa.
Od koga se to plaše, da su osećaje potisnuli,
i u tugu svoje živote pretvorili?