Bila si mi sve,
ali sada više nemam te.
Ti si tako htela,
raširilaa krila, i odletela.
Odletela u nepoznatom pravcu,
ko zna kom neznancu.
Sada je kasno da se vratiš,
žao mi je ako patiš,
sama si to odabrala,
kao da nisi znala,
da je svuda isto,
i da nigde nećeš naći med i mleko,
zaboravila si da govorio sam ti često.
Nema nigde kao kod mene,
setićeš se kada ti suza krene.
Tada biće kasno,
priznaćeš da pogrešila si strašno,
Povratka na staro nema,
moraćeš se navići da život nije bajka,
da se ne uspunjavaju sve želje,
često liješ suze
a manje si spremna na veselje.
Što si starija, sve više shvataš,
svaku grešku iz mladosti skupo plaćaš.
Znam, sada misliš,
kako to pošteno nije,
ali šta da se radi,
uvek greše mladi,
sve žele u kratkom roku,
pa zagaze u tugu duboku,
iz koje izlaz se teško nađu,
jer često ne uspeju da se snađu.
Treba mnogo vode rekom proteći,
dok se put nađe ka pravoj sreći.
Нема коментара:
Постави коментар