Noć je pala

Noć je pala, rastanak se bliži,
meni suza niz obraz klizi.
Od tebe moram poć’,
srećo moja, poljubi me za laku noć.
Daj mi usne tvoje,
da ih dotaknem ja,
na počinak idem bez tebe moja malena.
Sada da se rastanemo došlo je vreme,
ja ću na tebe misliti,
hoćeš li ti na mene?
Biću bez tebe samo dok ne zaspim,
i snivati ne počnem ja,
posle biće lako,
bićeš sa mnom zajedno snovima.
I sve tako biće do zore,
a kada se probudim, pitaću sam sebe:
"Gde je sunce moje?".
Odgovor neću dobiti
jer ću biti sam u sobi,
sam sebe ću pitati: "Gde su nežni poljupci tvoji?".
Opet tišina u mojoj sobi biće,
nikog nema,
ni tebe nema da mi sipaš jedno piće,
i sa mnom nazdraviš novom danu
uz poljupce nežne i moćne,
da mrsim kose guste
dok u njima gubim svoje prste,
a ti svojim usnama da me rasaniš,
i daš mi razloga da verujem u lepotu dana,
pošto sam sa tobom ja,
a ti nisi u svom stanu sama.
Ostanimo skupa ove noći,
dozvoli mi da gledam tvoje oči.
Oči tvoje imaju moć
da ulepšaju meni noć.