U svetu mom

U svetu mom stanuješ ti,
bez tebe ne mogu se buditi.
Pored mene kada nisi, tužan sam ti ja,
dan mi dug kao godina,
i prođe on nekako, a onda dođe noć,
koja mi bez tebe padne preteško.
Šta da radim, ne znam ni sam,
nisi tu, a srce želim svoje da ti dam.
Dugo ga već čuvam, ne mogu više,
želim sa tobom sreća stranicu života da ispiše.
Vremena imam još malo,
i do tebe mi je stalo,
da to vreme ulepšaš mi na kraju,
želim te u svom zagrljaju.
Neka bude topao i mek,
znaj da će mi dobro doć’,  kao bolesnome lek.
Biću zavisnik tvoj, neću moći bez tebe ja,
veruj mi draga, nije prevara.
Ja varati nikada znao nisam, a ne želim ni učiti,
odluči se, dođi, želim te ljubiti.
Ništa me više ne raduje,  nisa me tako ne veseli,
kada pomislim da srce moje želi sa tvojim sve da deli.
Delićemo sve, nemoj reći ne,
to ovog puta preskoči,
oboji mi vedrim bojama dane i ulepšaj mi noći.
Ne dozvoli da život stane,
nasloni glavu na moje rame.
Budi mi životni drug,
potrudimo se da nam život bude lep i dug.