Osmeh tvoj meni mnogo znači,
tvoj mio pogled prija posle napornog dana,
kada vrata otvorim svog praznog stana.
Znam da me negde čekaš, i da si sama.
Svo vreme bila si u mojim mislima.
Osmeh na licu si imala,
i čuperak na oko pali,
isti onakav kao kada smo se upoznali.
Nisam se od tebe odvajao,
baš takvu ispred sebe sam te vajao,
dok sam bio daleko od tebe,
moram priznati tog trenutka
želeo sam da budeš pored mene.
Nije mi dovoljno popodne,
noć provesti sa tobom.
Pored tebe želim
svo vreme ovog sveta da delim,
srcem i dušom samo tebi se veselim.
Koliko je teško kada čovek nekog želi,
a ne može sa njim provesti noć i dan,
a za njega si jedan jedini san.
San koji pokušavam ostvariti,
i sve propušteno nadoknaditi.
Da li ću u skorije veme biti pored tebe,
i gledati tvoje nasmejano lice,
te oči, trepavice,
te usne crvene boje,
što me smiruju kada se pomiču,
dok mi pričaju najdivniju priču.
Нема коментара:
Постави коментар