Nadolazeća bujica

Nemoj da gledaš preko ramena,
jer gaziš vodu do kolena,
ko ne gleda ispred sebe
često zna do vira da dođe,
ali ne i da ga prođe.
Zakači ga struja jaka,
koja sruši i najsnažnijeg junaka,
gde neće tebe,
zato bolje gledaj ispred sebe,
na oprezu uvek budi,
znaš šta vrtlog radi od ljudi.
Dovoljno je malo nepažnje,
da odeš bez i jednog traga,
i da završiš u najvećoj struji,
koja sve ispred sebe mrvi.
Ne može je obuzdati nikakva sila,
bujica je od pamtiveka najjača bila.
Kada ona jednom kene,
utapa sve redom,
tako će tebe i mene,
ne pita ništa,
plavi kuće, ruši ognjišta.
I kada vidiš to, srećan si što si živ,
što te bujica nije odnela u duboki vir.
Vreme je gadno,
na sve strane je uzuburkano,
brana izdržati neće,
narod je ceo u kovitlacu nesreće.
Kako koji dan sve gore,
bujica nadolazi, gledaj da spasiš svoje.
Ako te ova reka uhvati,
ništa ti ne sleduje osim smrti,
ovaj potop svima preti,
zar baš tako mora, ne želim u njemu mreti.
Ko preživi neka priča svima
najgori je potop među migrantima.
To je bujica koja se zaustaviti neće,
plavi sela, gradove, i stvara nove jade.
Stari jadi prošli nisu,
a novi već se pišu.
Nacionalno propadanje, bezizlazno stanje,
nas je svakim danom sve manje.
Nema nam više spasa,
ide reka puna uzburkanih talasa,
i sve to ćutke gledamo,
uskoro ćemo talasu da se predamo.