Zora na Moravi, ti i ja

Zamišljen i tužan
šetao sam pored reke.
Vedar i sunčan majski bio je dan,
a ja setan i nesretan.
Prisećam se kada sam sreo tebe,
to je bio najlepši poklon za mene.
Imala si bistar pogled,
videh ti sreću u očima
koju tražih svo ovo vreme,
na kraju stvorila si se tu pored mene.
Tuga moja sa srca je pala
kada si meni tvoj mio osmeh dala.
Promenili smo reči dve,
meni bi jasno sve.
Zaljubih se u tebe.
Reka ima čudnu moć,
spojila je tebe i mene,
a obrisala tugu i setu,
kao da je znala da ćemo biti srećan par,
donela je tebe meni
najlepši poklon na dar.
Sada dok zajedno šetamo
pored hladne bistre vode,
tvoje ruke toplinu mi daju,
dok me nežno grle,
dok sam u tvom zagrljaju.
Ljubim tvoje mile oči, usne meke,
šetajući pored reke.
Srećan sam sa tobom,
ispod bagrema belog
ljubim tvoje oči crne,
i osećam da drhtiš poput plašljive srne.
Dok me grliš nežno
meni celo telo trne.
Taj osećaj opisati se ne da,
tvoje usne slađe su mi od meda.
Slatkoću poljupca tvoga opisati ne mogu,
srušiću se, pašću pored reke,
ubiše me tvoje usne medene i meke.
Naše tajne skriva visoka trava,
pokraj reke u dvoje se lepše spava,
a još lepše budi u zagrljaju tvom
kad zora na Moravi se budi.
Tu sam tebe sreo jednog maja
i sa tobom dočekao zoru punu predivnog sjaja.