Noć, tama i tišina

Noćas mi treba tvoj glas,
tvoj glas za mene je pravi spas,
živim u tišini svo ovo vreme,
al' ne brini za mene.
Tišina je moj domaćin,
a njen ja sam gost,
zaboli me kao kada
neko slomi ključnu kost.
Nemam s' kime reči deliti,
nemam s' kim plakati,
nemam se sa kime i čemu smejati.
Oko mene noć, tama i tišina.
Ni reč sopstvenu ne mogu čuti,
u tišini prolaze moji minuti.
Ti si ko zna gde, u tišini prolazi mi sve.
A ja tebe zovem nemo,
izmeni se, dođi ženo.
Dođi, prekini mraćnu noć punu tišine,
ubaci smeh i malo vedrine.
Vidim mračno lice moje,
ne čujem sopsvene misli,
u ovom času da li iko na mene misli?
Ne čujem ni srce svoje,
obavijen sam teškom tišinom,
možeš je prekinuti samo tvojom blizinom.
I šapat tvoj značio bi mnogo za me,
ako bi tvoju glavu naslonila na moje rame,
na uvo da mi kažeš nešto lepo,
prekineš tišinu, da osetim tvoju blizinu,
da na moje lice nabaciš osmeh i vedrinu.
Da ne bude više mračno, zato se pobrini ti,
osmeh da mi se vrati,
tišinu smeh tvoj neka prekine,
moje srce sa tvojim stalno da se smeje.
Ti došla nisi!
Tišina je mesto zauzela tvoje i noći ove.
Tama sklopi moje oči,
ne dočekah te ni ove noći.