Ja sam kriv

Suza po suza iz oka mi pada
dok napolju noć tamna vlada,
ja se pitam gde si sada.
Proleće je već odavno u mom kraju,
a mene uspomene na tebe sećaju.
Kada si bila moja ti,
mislio sam da se nikada nećemo rastati.
Pogrešno sam procenio
u drugu sam se zaljubio.
Rekao joj šta je htela čuti,
prokleti nek' su ti minuti.
Ti ništa znala nisi,
u nas verovala si.
Nisam to dugo mogao kriti,
morao sam ti se ispovediti.
Ispričah ti od reči do reči sve,
i silno povredih te.
Šta mi sada vredi što se kajem,
kada čeznem za tvojim zagrljajem.
Ne mogu više popraviti grešku,
da vratim osmeh tvom licu,
Izgubio sam u tebi vernu saputnicu.
Slušao sam razne priče,
osuđivao iste,
mislio sam neću napraviti grešku,
a napravih je veliku i tešku.
Ti mene ne kriviš
i spremna si da sa mnom i dalje živiš,
da mi sve oprostiš
jer me iskreno voliš.
Ali, oprostiti sebi ja nemam snage,
što ne razmišljajući povredih tvoju dušu,
srce, oči meni tako drage,
iz kojih ću odsad gledati tugu a ne sreću,
znaj to nikada preboleti neću.
Veliko je srce tvoje
kada opraštaš greške moje,
kao da to nije ništa,
a ja sam rušio naše gnezdo,
žao mi žao moja princezo.
Kajaću se dok sam živ,
ako nešto loše bude, znaj da ja sam kriv.